Стиже школа, како уз физичку дистанцу остваривати социјализацију

О томе како ће изгледати нова стварност малишанима од првог до четвртог разреда покушале су да одговоре учитељице Дијана Коцкаревић и Вера Горечан Васиљевић, чланице Еду балканске наставничке мреже, у којој су несебично делиле сопствене материјале током ванредног стања те завределе захвалницу за алтруизам. Једно је сигурно: први дан ђака првака протећи ће без свечаног пријема те подршке поносних бака и дека, уз препоруку да их до школског дворишта допрати само један од родитеља.

– Иако ће разреди бити подељени у две групе, то је опет много ђака, па не знам колико ће бити поштована физичка дистанца кад буду улазили у двориште један по један – каже Вера Горечан Васиљевић.

– То је посебно незгодно у колективима који су се одлучили за почетак наставе у истом термину – додаје Дијана Коцкаревић. – Неке школе, па и моја, направиле су клизни распоред с размаком од 10 минута, не само због тога него и да би се избегло преплитање разреда у ходницима током одмора. У таквим осмолеткама неће, рецимо, бити укључено школско звоно, него ће сваки учитељ и наставник пратити своју минутажу.

Запослени родитељи, кажу саговорнице, већ постављају питање ко ће у том случају допратити дете.

– Први важан аргумент Министарства просвете због којег млађи треба да крену у школу јесте законска забрана да остају сами код куће, али два и по сата, колико у њој бораве током скраћених часова, нису никаква испомоћ родитељима. Они свакако морају ангажовати некога ко ће довести дете до школе и преузети га након наставе. И други аргумент Министарства да је малишанима неопходна социјализација пада у воду. Са маскама на лицу, које не би требало да скидају кад говоре, а они, тако мали, стално говоре, и са физичком дистанцом која мора да буде минимум један, а препоручљиво је два метра, то ће бити све само не социјализација – каже Коцкаревићева.

С тим у вези напомиње да је међу њеним колегама дат предлог да наставници којима је смањен фонд часова, рецимо професори физичког васпитања, буду испомоћ у продуженом боравку, за којим ће порасти потреба, с тим што то усложњава стратегију коришћења расположивих школских просторија.

Посебан редослед постојаће и за одлазак у тоалете.

– Ако дете осети потребу на часу, препорука је да оде тад, док нема гужве, али будући да је најмлађима у почетку неопходна пратња јер се не сналазе у новом простору, не знам да ли ће то бити учитељ, који притом оставља саме остале ђаке. Најављена помоћ волонтера апсолвената учитељских факултета могла би бити решење за сличне ситуације – додаје Васиљевићева.

Школски ормарићи се до даљег неће користити јер би и то захтевало редовну дезинфекцију већ ограниченим средствима.

На промене се треба навићи

Руководећи се тврдњом психолога да је свима потребан минимум 21 дан да стекну навику, учитељица Дијана Коцкаревић креирала је кратки едукативни филм за родитеље и ученике.

– Сматрам да је 1. септембра касно да им саопштавамо новине у школи – каже саговорница. – Једна мајка ми је рекла: „Па они једва чекају да виде другаре и загрле се с њима”, а прво што не би требало да се деси јесте управо физички контакт. Филм сам поделила у одељењској групи и замолила родитеље да са децом вежбају физичку дистанцу путем игроликих активности и такмичења. Ту је и видео материјал о прању руку.

– Код нас је, рецимо, била обавеза да се ђаци преобују пре уласка у учионицу, али кад помислите колико би притом били збијени на једној клупици и како би дирали рукама обућу, схватате да то засад треба одбацити, уз наду да је довољна контрола дежурног наставника да ли на прагу школе пролазе кроз дезобаријеру – каже Коцкаревићева.

Ученици од првог до четвртог разреда подељени у две групе имаће исти број часова, а највише четири, с тим што неће моћи да се реализују сви наставни предмети.

– Онлајн ће највероватније бити изборни предмети, слободне активности, часови одељењског старешине – додаје саговорница, чија генерација креће у четврти разред. – Физичко ће бити махом сведено на здравствено васпитање, а прва лекција, наравно, заштита од вируса. Будући да је у предмету Природа и друштво осиромашен део о човеку, четвртаци немају много знања о свом телу, а и то су године када треба причати о неким физиолошким променама, па ће се и то проучавати. Ако се буде вежбало, биће то индивидуалне активности на отвореном, никако колективни спортови. С обзиром на став Кризног штаба да је и певање ризично, музичко ће бити засновано на теорији: за ученике првог и другог разреда предвиђено је, рецимо, слушање музике и изражавање доживљаја илустровањем, док од трећег крећу основе музичке писмености, ноте, линијски систем, тактирање...

Шарчевић: Родитељи желе наставу у школи

Анкете су показале да велики број родитеља жели да њихова деца наставу од 1. септембра прате у школи, каже министар просвете Младен Шарчевић.

Он је додао да ће ученици који из здравствених разлога не могу да носе маске, моћи да користе визире.

Каже да школе имају рок до 27. августа да доставе Министарству који модел наставе ће примењивати. Највећи изазов у предстојећој школској години, како је рекао, биће организовање продуженог боравка за децу.

„У неким школама ће недостајати учитељи, али настојимо да се ангажују кадрови са бироа, а имамо и око 3.000 волонтера са учитељских факултета“, навео је министар.

Резултати анкете међу родитељима показали су да ће већина деце похађати класичну наставу.

– У мом разреду ће једно дете из здравствених разлога, па и страха, пратити онлајн наставу преко ТВ-а, али ће и од мене добијати додатни материјал. Када буде дошло на ред пропитивање и оцењивање, оно ће се организовати у засебној школској просторији, уз поштовање безбедносних услова – напомиње Васиљевићева.

Синдикат просветара: Одложити почетак школе

Унија синдиката просветних радника Србије од просветних власти захтева одлагање почетка нове школске године за најмање две недеље. Разлози су то што локалне самоуправе, којима је поверена обавеза да набаве маске и дезинфекциона средства, немају новца за то, те је потребно време да се школе самоорганизују и спреме за пријем стотина хиљада ученика, учитеља и наставника. Осим тога, будући да систем није нашао начин да заштити запослене који припадају здравствено ризичној групи, траже да они раде од куће, у чему очекују помоћ и подршку стручног дела Кризног штаба.

Унија напомиње да су нејасне и процедуре након могућег заражавања деце и наставника.Школе, како тврде, још увек нису добиле редуковане наставне планове и програме, а проблем је и то што нема довољно извршилаца за предложене моделе наставе.

С друге стране, иако је учитељ свакодневно у контакту са целим разредом, ниједно слово стручног упутства не говори о томе шта да чине просветни радници који припадају ризичној групи или имају таквог члана породице, кажу саговорнице.

С. Милачић