Starenje, novo životno doba: Šta raditi kad više ne mora da se radi?

Oni do kraja ove godine stiču uslove za odlazak u starosne penziju. U prevremenu, dakle i umanjenu 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina predviđenih za penzionisanje, mogu se pripremati i žene koje imaju 55 godina i osam meseci i 37 i po godina staža.

Oni treba do 30. decembra da predaju zahtev za penzionisanje i raskinu radni odnos.

Svi koji to ne učine do kraja decembra, moraju znati da se od naredne godine za žene menjaju uslovi penzionisanja, starosnog i prevremenog starosnog, pa će morati raditi pola godine duže.

Fond PIO Srbije na svom sajtu pomaže novopečenim penzionerima da se što brže i bolje pripreme za novo životno doba.

Ukazuju na to da počinje novo životno doba penzionera u kojem nema mesta za dosadu, čekanje i nedešavanje.

Za one koji nisu sigurni u to šta im donosi penzionisanje, Fond nudi nekoliko principa uspešnog starenja iz knjige Radmile Pecija Urošević „Bonton starenja ili demanti o starenju”.

„Starenje svako treba da se desi”, „Predrasude i autopredrasude prema starosti su naučene”, „Razvoj kritičkog mišljenja prema sebi i svojim mogućnostima”, „Starenje nije socijalna smrt”, „Kvalitetno starenje je sveživotni proces i pitanje odgovornosti”, „Ne verujte u opravdanost međugeneracijskih sukoba i neravnopravnosti”, „Razvijanje socijalnih veština i mogućnosti sveživotnog obrazovanja”, „Starosti treba dostojanstvo i pomoć” neki su od principa koje navodi sajt Fonda PIO.

Seniori koji žive teško, siromašno i izolovano – veruju često da tako mora da bude i ne može biti bolje.

Fond PIO navodi da nema mesta sramoti, predrasudama i autopredrasudama. I seniori imaju pravo na podršku, ali moraju pokušati da se u to uvere.

Ne smeju pristati na usamljenost, već biti otvoreni za svet oko sebe i na kraju otvoreno govoriti o svojom problemima.

Servisi, službe, organizacije, stručnjaci i humanisti – svi postoje da bi pomogli starima kojima je pomoć potrebna, a da bi stigli do njih, seniori moraju odlučiti da žele da im bude bolje.

Statistika pokazuje da je čin penzionisanja najveći „udar” u životu pojedinca – na njegov standard, ličnost i položaj u društvu.

Naravno, tu se ne računaju gubici najbližih, razvodi, zdravstveni problemi.

Dakle, samo penzionisanje i zalazak u „ozbiljne” godine kod većine je prvo ozbiljno suočavanje sa sobom i godinama o kojima krštenica svedoči.

Finansijski udar je jer im se najčešće poslednji prihodi prepolove, a socijalna isključenost ih čini statistima u društvu čiji su članovi.

Fond PIO penzionerima poručuje da se ne svrstaju iz armije pojedinaca, do juče radno aktivnih, punih planova, akcija i susreta, u poziciju autsajdera, koji, kao nevidljivom rukom vođeni, pristaju na monotoniju, dosadu i besperspektivnost.

Ljubinka Malešević