Srpski tenkisti uz rame s Rusijom i Kinom

 vojnim silama Rusijom i Kinom. Uprkos tehničkim problemima jer im se prvi tenk pokvario, osvojili su treće mesto, što je komandiru ekipe donelo i specijalno priznanje – nagradu „Voljom do pobede”.

U Alabinu, u parku “Patriot” pored Moskve, vojne igre prve dve nedelje avgusta okupile su više od dve hiljade učesnika iz 17 zemalja sveta. Među njima i naši tenkisti. Drugi put su na takmičenju najboljih posada četrdesettonskih čeličnih grdosija. I dva meseca posle grandioznog nametanja sumira se učinjeno, prepričavaju nezaboravni detalji, zgode i nezgode...Srpske tenkiste i ovoga puta je predvodio Željko Kuzmanović. Iskusan to je “tenkovski vuk”.



– Za učešće na međunarodnim armijskim igrama koje su se prvi put ove godine u vremenu od 1.do 15. avgusta organizovale i sprovele na teritoriji Ruske Federacije pod pokroviteljstvom njihovog ministarstva odbrane ekipa Vojske Srbije pripremala se oko dva meseca. Međunarodne vojne igre obuhvatale su 14 različitih disciplina na kojima je učestvovalo sedamnaest država sa predstavnicima svojih oružanih snaga. U okviru ovih takmičenja tenkovski biatlon je bio svakako najpopularniji, jer se organizuje više godina u nazad, a od 2014. i kao zvanično svetsko prvenstvo tenkovskih posada, jer je u junu te godine formirana svetska asocijacija tenkovskog biatlona – veli pukovnik Kuzmanović.

Najbolji od najboljih



Pripreme za ovo takmičenje tekle su tako što su se najpre organizovala i sprovela takmičenja na nivou brigada Kopnene vojske. Nakon toga 13 najboljih posada upućeno je na zajedničke pripreme na poligone Vojske Srbije: „ Međa“, „Pasuljanske livade“ i „Nikinci“. Rukovodstvo našeg tima je posle završene prve faze zajedničkih priprema odabralo i na daljim pripremama zadržalo šest najboljih tenkovskih posada. Na samom kraju priprema selektovane su četiri ekipe koje su po pokazanim rezultatima bile najbolje.



Na biatlonu su bile armije velikih država, poput Kine, Indije, Kazahstana, Venecuele, Kuvajta, naravno i domaćina Rusije. Bila je tu i Jermenija, prošlogodišnji vicešampion, kao i izuzetno respektabilne ekipe Kirgistana, Tayikistana i Nikaragve. U ovakvom elitnom društvu, žestokoj konkurenciji trebalo je nositi se rame uz rame s takvim silama.



– Bilo je izuzetno zahtevno da se najpre kroz kvalifikacionu individualnu trku obezbedi prolaz u polufinalnu štafetnu trku (učestvovalo je osam država), a kasnije i u finalnu štafetnu trku u kojoj su učestvovale četiri države. Ono što treba istaći jeste da ovo nije takmičenje oklopnih vozila, nego apsolutno timska igra u kojem svaki član posade ima svoju poziciju, zaduženje i doprinosi konačnom rezultatu – objašnjava naš sagovornik.



Za razliku od nekih sportova i takmičenja gde pojedinci imaju odlučujuću ulogu tenkovski biatlon je apsolutno timska igra gde rezultat zavisi od učinka svakog pojedinca. Na stazi takmičenja koja se savlađuje u tri kruga nalazi se više od 80 zahtevnih prepreka gde, pre svega, do izražaja dolazi umešnost vozača koji u ekstremnim uslovima vožnje savlađuje izuzetno zahtevne prepreke. Takođe je izuzetan značaj komandira i nišanyije koji su, između ostalog, najodgovorniji za uspešnu realizaciju vatrenih zadataka. Greška svakog od njih ekipi donosi kazneno vreme ili vožnju kaznenih krugova.



Štafetna trka najzahtevnija

Kuzmanović naglašava da su sve prepreke na takmičenju bile teške, ali kao najzahtevniju izdvaja štafetnu trku koja od posade zahteva visok nivo kondicione i mentalne pripremljenosti. Trebalo je izvršiti devet vatrenih zadataka i veliki broj tenkovskih prepreka, što se zahteva visok spoj preciznosti i uvežbanosti kompletnog tima kao i izuzetnu pripremljenost tehnike.



Sve ekipe, izuzev ekipe domaćina i  kineske, takmičile su se na  tenkovima T72 B3. Naša posada se pripremala za ovaj tip tenka, jer u  Vojsci Srbije postoji njegova modifikovana verzija. Naime, u okviru SDPR postoji modifikovana verzija tenka M84 koji na sebi ima nišanske i osmatračke sprave koje na sebi ima tenk T72 B3, što je našim tenkistima umnogome pomoglo i  koristilo da  se osposobe i  pripreme za na  ono što će na  terenu zateći.



Biatlon je bio koncipiran tako da se pređe 20 kilometara za najkraće vreme i da se što preciznije pogađaju mete, odnosno ciljevi. Posada je, osim gađanja u ciljeve, morala da donosi u kratkom vremenu i važne odluke posebno kada je u pitanju način upotrebe i eksploatacije borbenog vozila. Pre svega to se odnosilo na način savladavanja prepreke „greben“ i „most“ gde je postojala mogućnost da se promene elementi tačnosti nišanskih sprava u zavisnosti od toga kojom će brzinom posada savladati ove prereke. Takođe se izdvaja i vodena prepreka „vodeni gaz“, gde se od kompletne posade, a pre svega od vozača zahtevalo vrhunska obučenost i preduzimanje adekvatnih radnji kako bi tenk uspešno nastavio kretanje na stazi.



–  Istakao bih i primer finalne trke kada je došlo do otkaza automata za popunu topa kada sam doneo odluku da naša ekipa ne traži pomoć stručnog tima već da umesto gađanja izveze tri predviđena kaznena kruga. Ovde je bitno istaći da smo u tom momentu imali ubedljivo drugu poziciju, ali je takođe bila prisutna i činjenica da bismo izgubili i treće mesto da smo čekali pomoć stručnog tima.



Požrtvovanost  povređenog desetara



Pukovnik Kuzmanović posebno ističe požrtvovanost desetara Milivoja Tijanića, koji je uprkos povredi nastavio takmičenje.

– U toku polufinalne trke pravila takmičenja su zahtevala da se sve tri takmičarske posade nadmeću na jednom tenku, a da rezervna posada bude sa svojim vozilom na tačno određenom mestu. Zadatak ove posade bio je da u slučaju kvara takmičarskog tenka u što kraćem vremenskom roku dođe do mesta zaustavljanja tenka izvrši predaju vozila i takmičarskoj posadi omogući dalji pokret.



Takođe je bilo potrebno da u toku ovog pokreta uspešno savlada sve prepreke na stazi kretanja.Desilo se, međutim, da je na takmičarskom tenku došlo do otkaza transmisije na prepreci „eskarpa“ tako da je rezervna posada krenula u realizaciju zadatka.– Tenkom je na mestu vozača upravljao profesionalni vojnik desetar Milivoje Tijanić koji je u želji da što pre izvrši zadatak već praktično na prvoj prepreci „betonski most“ zadobio kompresioni prelom tri kičmena pršljena.



Do povrede je došlo usled velikog opterećenja kičmenog stuba prilikom odvajanja tenka od podloge i ponovnog kontakta sa njom. Iako ozbiljno povređen i pod jakim bolovima, desetar Tijanić je nastavio pokret maksimalnom brzinom, uspešno savladao sve ostale prepreke, omogučio takmičarskoj ekipi da preuzme tenk i nastavi takmičenje i tek onda zatražio lekarsku pomoć. Na ovaj način ispoljio je izuzetnu požrtvovanost i praktično omogućio našoj ekipi da se plasira u finale. Bez ovakovog njegovog postupka ovo bi sigurno bilo neizvodljivo.



Milan Bozokin

Sve se videlo na video bimovima



Poligon „Alabino“ po svojim karakteristikama omogućuje uspešnu realizaciju svih sadržaja obuke različitih rodova i službi oružanih snaga Ruske Federacije, jer spoj konfiguracije zemljišta reka i jezera pruža idealne mogućnosti za realizaciju ovakovog takmičenja. Na ovom poligonu uređena je staza za sprovođenje tenkovskog biatlona i za sprovođenje takmičenja mehanizovanih jedinica, staza je idealno uređena, kružnog oblika, dužine devet kilometara, prepreke su armirano betonske s instaliranim kamerama i signalizacijom koja je pre svega namenjena da signalizira nepravilan način njihovog savladavanja. Tehnička opremljenost poligona omogućava da se putem video-bimova i TV prijemnika ostvari uvid i na najudaljeniju metu u polju gađanja, kao i prepreku na stazi kretanja.