Српски тенкисти уз раме с Русијом и Кином

 војним силама Русијом и Кином. Упркос техничким проблемима јер им се први тенк покварио, освојили су треће место, што је командиру екипе донело и специјално признање – награду „Вољом до победе”.

У Алабину, у парку “Патриот” поред Москве, војне игре прве две недеље августа окупиле су више од две хиљаде учесника из 17 земаља света. Међу њима и наши тенкисти. Други пут су на такмичењу најбољих посада четрдесеттонских челичних грдосија. И два месеца после грандиозног наметања сумира се учињено, препричавају незаборавни детаљи, згоде и незгоде...Српске тенкисте и овога пута је предводио Жељко Кузмановић. Искусан то је “тенковски вук”.



– За учешће на међународним армијским играма које су се први пут ове године у времену од 1.до 15. августа организовале и спровеле на територији Руске Федерације под покровитељством њиховог министарства одбране екипа Војске Србије припремала се око два месеца. Међународне војне игре обухватале су 14 различитих дисциплина на којима је учествовало седамнаест држава са представницима својих оружаних снага. У оквиру ових такмичења тенковски биатлон је био свакако најпопуларнији, јер се организује више година у назад, а од 2014. и као званично светско првенство тенковских посада, јер је у јуну те године формирана светска асоцијација тенковског биатлона – вели пуковник Кузмановић.

Најбољи од најбољих



Припреме за ово такмичење текле су тако што су се најпре организовала и спровела такмичења на нивоу бригада Копнене војске. Након тога 13 најбољих посада упућено је на заједничке припреме на полигоне Војске Србије: „ Међа“, „Пасуљанске ливаде“ и „Никинци“. Руководство нашег тима је после завршене прве фазе заједничких припрема одабрало и на даљим припремама задржало шест најбољих тенковских посада. На самом крају припрема селектоване су четири екипе које су по показаним резултатима биле најбоље.



На биатлону су биле армије великих држава, попут Кине, Индије, Казахстана, Венецуеле, Кувајта, наравно и домаћина Русије. Била је ту и Јерменија, прошлогодишњи вицешампион, као и изузетно респектабилне екипе Киргистана, Таyикистана и Никарагве. У оваквом елитном друштву, жестокој конкуренцији требало је носити се раме уз раме с таквим силама.



– Било је изузетно захтевно да се најпре кроз квалификациону индивидуалну трку обезбеди пролаз у полуфиналну штафетну трку (учествовало је осам држава), а касније и у финалну штафетну трку у којој су учествовале четири државе. Оно што треба истаћи јесте да ово није такмичење оклопних возила, него апсолутно тимска игра у којем сваки члан посаде има своју позицију, задужење и доприноси коначном резултату – објашњава наш саговорник.



За разлику од неких спортова и такмичења где појединци имају одлучујућу улогу тенковски биатлон је апсолутно тимска игра где резултат зависи од учинка сваког појединца. На стази такмичења која се савлађује у три круга налази се више од 80 захтевних препрека где, пре свега, до изражаја долази умешност возача који у екстремним условима вожње савлађује изузетно захтевне препреке. Такође је изузетан значај командира и нишанyије који су, између осталог, најодговорнији за успешну реализацију ватрених задатака. Грешка сваког од њих екипи доноси казнено време или вожњу казнених кругова.



Штафетна трка најзахтевнија

Кузмановић наглашава да су све препреке на такмичењу биле тешке, али као најзахтевнију издваја штафетну трку која од посаде захтева висок ниво кондиционе и менталне припремљености. Требало је извршити девет ватрених задатака и велики број тенковских препрека, што се захтева висок спој прецизности и увежбаности комплетног тима као и изузетну припремљеност технике.



Све екипе, изузев екипе домаћина и  кинеске, такмичиле су се на  тенковима Т72 Б3. Наша посада се припремала за овај тип тенка, јер у  Војсци Србије постоји његова модификована верзија. Наиме, у оквиру СДПР постоји модификована верзија тенка М84 који на себи има нишанске и осматрачке справе које на себи има тенк Т72 Б3, што је нашим тенкистима умногоме помогло и  користило да  се оспособе и  припреме за на  оно што ће на  терену затећи.



Биатлон је био конципиран тако да се пређе 20 километара за најкраће време и да се што прецизније погађају мете, односно циљеви. Посада је, осим гађања у циљеве, морала да доноси у кратком времену и важне одлуке посебно када је у питању начин употребе и експлоатације борбеног возила. Пре свега то се односило на начин савладавања препреке „гребен“ и „мост“ где је постојала могућност да се промене елементи тачности нишанских справа у зависности од тога којом ће брзином посада савладати ове пререке. Такође се издваја и водена препрека „водени газ“, где се од комплетне посаде, а пре свега од возача захтевало врхунска обученост и предузимање адекватних радњи како би тенк успешно наставио кретање на стази.



–  Истакао бих и пример финалне трке када је дошло до отказа аутомата за попуну топа када сам донео одлуку да наша екипа не тражи помоћ стручног тима већ да уместо гађања извезе три предвиђена казнена круга. Овде је битно истаћи да смо у том моменту имали убедљиво другу позицију, али је такође била присутна и чињеница да бисмо изгубили и треће место да смо чекали помоћ стручног тима.



Пожртвованост  повређеног десетара



Пуковник Кузмановић посебно истиче пожртвованост десетара Миливоја Тијанића, који је упркос повреди наставио такмичење.

– У току полуфиналне трке правила такмичења су захтевала да се све три такмичарске посаде надмећу на једном тенку, а да резервна посада буде са својим возилом на тачно одређеном месту. Задатак ове посаде био је да у случају квара такмичарског тенка у што краћем временском року дође до места заустављања тенка изврши предају возила и такмичарској посади омогући даљи покрет.



Такође је било потребно да у току овог покрета успешно савлада све препреке на стази кретања.Десило се, међутим, да је на такмичарском тенку дошло до отказа трансмисије на препреци „ескарпа“ тако да је резервна посада кренула у реализацију задатка.– Тенком је на месту возача управљао професионални војник десетар Миливоје Тијанић који је у жељи да што пре изврши задатак већ практично на првој препреци „бетонски мост“ задобио компресиони прелом три кичмена пршљена.



До повреде је дошло услед великог оптерећења кичменог стуба приликом одвајања тенка од подлоге и поновног контакта са њом. Иако озбиљно повређен и под јаким боловима, десетар Тијанић је наставио покрет максималном брзином, успешно савладао све остале препреке, омогучио такмичарској екипи да преузме тенк и настави такмичење и тек онда затражио лекарску помоћ. На овај начин испољио је изузетну пожртвованост и практично омогућио нашој екипи да се пласира у финале. Без оваковог његовог поступка ово би сигурно било неизводљиво.



Милан Бозокин

Све се видело на видео бимовима



Полигон „Алабино“ по својим карактеристикама омогућује успешну реализацију свих садржаја обуке различитих родова и служби оружаних снага Руске Федерације, јер спој конфигурације земљишта река и језера пружа идеалне могућности за реализацију оваковог такмичења. На овом полигону уређена је стаза за спровођење тенковског биатлона и за спровођење такмичења механизованих јединица, стаза је идеално уређена, кружног облика, дужине девет километара, препреке су армирано бетонске с инсталираним камерама и сигнализацијом која је пре свега намењена да сигнализира неправилан начин њиховог савладавања. Техничка опремљеност полигона омогућава да се путем видео-бимова и ТВ пријемника оствари увид и на најудаљенију мету у пољу гађања, као и препреку на стази кретања.