Srbija bolesna jer puši, ne kreće se i ima šećer

Prema podacima Atlas itraživanja Evropskog udruženja kardiovaskularne kardiologije za 2017, primetan je porast oboljevanja od ove grupe bolesti u Istočnom Mediteranu i Severnoj Africi. Uticaj ovih bolesti na društvo u smislu direktnih troškova proisteklih iz lečenja i indirektnih troškova, na osnovu bolovanja, odnosno odsustvovanja s posla, ali i produktivnosti i smrtnosti, značajno utiču na ekonomiju ispitivanih zemalja.

Prema podacima, u prošloj godini zabeleženo je 11 miliona novih slučajeva oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti u većini ispitivanih zemalja (neke zemlje nisu dale podatke). Ishemijsko oboljenje srva dešava se u oko 50 posto slučajeva, a infarkt pogodi 14 posto Evropljana.

Poseban problem je značajan porast oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti kod žena, koje su, zbog nivoa estrogena, zaštićenije od muškaraca kada su u pitanju bolesti srca i krvnih sudova. Prošle godine od kardiovaskularnhi bolesti obolelo je 5,7 miliona žena, i 5,3 miliona muškaraca. Stalan porast oboljevanja od srčanih bolesti beleži se od 1990. godine, kod oba pola, ali je značajniji poras zabeležen kod žena (1990. prijavljeno je 4,9 miliona obolelih žena, i 4,3 miliona muškaraca). Ipak, muškarci češće oboljevaju od ishemijske bolesti srca (2,9 miliona), dok žene češće pogađa infarkt (0,85 miliona).

Od srca boluju siromašniji

Oboljevanje od srčanih bolesti pogađa najviše srednju klasu, a razlika je drastična: skoro dvostruko više obolelih potiče iz porodica sa srednjim i nižim prihodima, što govori o tome da oni bogatiji imaju više para za posetu lekaru, kvalitetnije lečenje, ali kvalitetniju i ishranu i vežbe, što smajuje rizik od oboljevanja od bolesti srca i krvnih sudova.

U Srbiji, povišeni holesterol ima 12 posto muškaraca i 16 posto žena, što našu zemlju svrstava u zemlju s relativno niskim rizikom. Međutim, po procentu obolelih od povišenog krvnog pritiska među prvima smo u Evropi. Visok pritisak ima 25 posto žena i 35 posto muškaraca starijih od 18 godina, što Srbiju smešta na 11. mesto od 47 ispitivanih zemalja.

Gojaznost je takođe jedan od značajnih uzroka oboljevanja. Ipak, Srbija se tu drži zlatne sredine. Prosečni Indeks telesne mase u Srbiji kod žena iznosi 25,3, a kod muškaraca 26,4. Ipak, kad smo mršavi – mršavi smo, a kad volimo da jedemo, smeštamo se u grupu gojaznih. Srbija tako ima 18 posto gojaznih muškaraca i 21 posto gojaznih žena, što je popriličan procenat, ali ipak na donjoj polovini tabele.

Šta nas to onda smešta u zemlje visokog rizika kad je u pitanju bolest srca i krvnih sudova? Pušenje, dijabetes i nedovoljno kretanje.

Po podacima Atlasa, Srbija drži neslavno drugo mesto po procentu ljudi koji se nedovoljno kreću: prvi su Maltežani, sa 40 posto neaktivnih muškaraca i 50 posto neaktivnih žena, a pratimo ih u stopu s nešto više od 35 posto neaktivnih muškaraca i 47 posto neaktivnih žena.

Među značajnim uzrocima porasta broja kardiovaskularnih oboljenja, naročito među ženama, jeste i pušenje. Skoro trećina Evropljana puši, što ovaj kontinent svrstava u vodeće na zemaljskoj kugli. Situaciju pogoršava i činjenica da je od bolesti prouzrokovanih pušenjem godišnje umire 700.000 ljudi. U Srbiji puši 25 posto žena i 34 posto muškaraca starijih od 15 godina. Ovi podaci pokazuju da ravnopravnost tumačimo na pogrešan način: po broju pušačica, Srbija je na četvrtom mestu, iza Bugarske, Makedonije i Crne Gore, što zemlje bivše Jugoslavije svrstava na tužno prvo mesto.

Po broju obolelih od dijabetesa, Srbija je na sedmom mestu sa 9,8 posto obolelih, u dobu od 20 do 79 godina, odmah iza Makedonije, Libije, Crne Gore, Turske Libana i Egipta, neslavnog rekordera ovog istraživanja. Povišeni šećer zabeležen je kod 6,3 posto žena i 8 posto muškaraca u Srbiji, po čemu se svrstava u donju polovinu tabele, ali je broj obolelih od dijabetesa pokazatelj da se o razvitku ove bolesti ne vodi dovoljno računa ni među stanovništvom, ni među zdravstvenim radnicima.

I. Vujanov