SOCIJALNA PENZIJA U Srbiji 250.000 starih bez prihoda

Značilo bi to da socijalnu penziju dobijaju oni koji nisu ostvarili pravo na penziju po osnovu osiguranja, odnosno radnog staža. Procenjuje se da trenutno u Srbiji ima oko 250.000 starih koji nemaju penziju i 18.000 domaćinstava bez prihoda oba člana. Stručnjaci su složni u tome da to nije nemoguća misiji za državu kao što je Srbije, ali i da taj novac ne treba da se obezbeđuje iz Fonda PIO, već iz državnog buyeta. Napominju da Fond iovako svakog meseca dobija dotacije iz buyeta da bi isplata penzija bila redovna jer novac koji zaposleni uplaćuju za penzijske doprinose nije dovoljan za isplatu primanja više od 1,7 miliona penzionera.

Naime, već sada je jasno da su državne penzije onih koji su radom, dakle uplatom penzijskih doprinosa, došli do njih male za pristojan život. No, i pored toga što su male, one su za državu veoma skupe i predstoji rešavanje problema održivosti penzijskog fonda jer je svima postalo jasno da su reforme neophodne da bi isplate u budućim godinama bile sigurne. Sistem državnih penzija zasniva se na principu međugeneracijske solidarnosti, odnosno aktivni osiguranici izdvajaju doprinose od plata da bi se od tako prikupljenog novca isplaćivale penzije. Pošto je broj zaposlenih tek nešto veći od broja penzionera, ceo penzijski sistem je ugrožen. Potrebno je da bude od tri do tri i po puta više zaposlenih od penzionera da bi penzioni sistem bio održiv, a to je danas nemoguće kada je samo 1,3 puta više radnika od onih koji primaju penzije. Ni u budućnosti situacija neće biti znatno bolja jer je u Srbiji sve manje radno sposobnog stanovništva pošto se rađa sve manje dece, a deo radno sposobnih odlazi na rad u inostranstvo.

O potrebi da se uvede socijalna penzija za stanovništvo koje je ostarilo, a nikada nije bilo u radnom odnosu, priča se već godinama i uvek je odgovor bio da nema novca za to. Država jeste svesna problema s kojim se stari koji nikada nisu radili susreću, ali kroz socijalnu pomoć nastoji da im ublaži muku. U Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike napominju da, čak i kada bi se država opredelila za to da svim građanima starijim od 65 godina koji su u stanju socijalne potrebe, isplaćuje redovno novčana davanja, to ne bi bila penzija iz socijalnog osiguranja. Naime, takvo novčano davanje predstavljalo bi meru socijalne zaštite pa samim tim ne bi trebalo da se zove penzijom. Podsećaju na to da inače u okviru našeg sistema socijalne zaštite postoji mogućnost materijalnog obezbeđenja porodice, kojom su obuhvaćeni i stariji od 65 godina ukoliko su bez ikakvih primanja. Mahom su to lica koja nisu obezbedila penziju kroz sistem osiguranja. Dakle, i sada postoje stariji od 65 godina koji nikada nisu radili, a primaju socijalnu pomoć od države. Doduše, ta socijalna pomoć se ne zove socijalnom penzijom, ali je u stvari isto ono što će stariji Makedonci dobijati za dve godine. Da li je ta mera dovoljna za zaštitu starijih lica, treba da bude predmet analize i ukoliko se pokaže da su neophodne dodatne mere socijalne zaštite, trebalo bi ih planirati u skladu s ekonomskim mogućnostima buyeta, dodaju u Ministarstvu rada.

Od 250.000 ljudi u Srbiji sa 65 i više godina koji ne primaju penziju najviše je žena. Nadežda Satarić iz Udruženja građana „Snaga prijateljstva Amati” upozorava na to da će taj problem biti još izraženiji u godinama koje dolaze jer je poslednje dve decenije sve manje radno sposobnih ljudi u penzijskom sistemu.

– Mnogi rade u sivoj ekonomiji, velika je nezaposlenost, a i kada su zaposleni, privatni poslodavci pribegavaju prijavljivanju radnika na najnižu osnovicu ili im plaćaju na ruke i bez prijave Fondu PIO – istakla je Nadežda Satarić.

Po oceni profesorke Gordane Matković, nekadašnje ministarke rada i socijalne politike, izdaci za socijalne penzije koje bi se dodeljivali samo onima koji su bez prihoda, nisu veliki.

– Postoje dve vrste penzija – jedna po osnovu osiguranja i druga koju mogu ostvariti i oni koji nisu uplaćivali doprinose – ocenila je Gordana Matković. – One se plaćaju iz buyeta i obično su niže od penzija koje se ostvaruju po osnovu doprinosa. Te druge obično nazivaju socijalnim penzijama i dodeljuju se ili samo siromašnima, uz proveru materijalnog stanja, ili svima koji su stariji od neke starosne gradnice.

Dodaje da čak i oni koji ostvaruju pravo na penziju po osnovu osiguranja, dakle koji su uplaćivali doprinose tokom radnog veka, a siromašni su, mogu ostvariti pravo na socijalnu pomoć.

Ljubinka Malešević