Snežana Smederevac: EkOtisak - Izmerite svoj ugljenični otisak

Tokom čitave 2022. Novi Sad će se predstaviti kroz više od 1.500 kulturnih događaja, uz učešće oko 4.000 lokalnih, nacionalnih i internacionalnih umetnika.  Jedan od njih je i projekat EkOtisak, koji se bavi istraživanjem navika građana koje doprinose povećanju ugleničnog otiska i klimatskim promenama.  EkOtisak se realizuje u okviru programskog luka "Dunavsko more", od 22. jula do 21. avgusta 2022. godine, koji se kroz kulturu i umetnost bavi ekologijom i kulturnim nasleđem Dunava.

Naša sagovornica dr Snežana Smederevac učestvuje kao predstavnica Filozofskog fakulteta, jednog od partnera na projektu.

„Sintagma Prestonica kulture ima mnogo šire značenje nego što se to može naslutiti na prvi pogled. Kultura obuhvata celokupno naše nasleđe, ali i vrednosti koje će buduće generacije naslediti od nas. Stoga mi imamo odgovornost za obrasce koje negujemo u ovom trenutku kada su u pitanju umetnost, nauka, ekologija ili kultura komunikacije“, ističe prof Smederevac.

„Volela bih da Novi Sad ovu titulu iskoristi na najbolji mogući način i postane prestonica koja neguje otvorenost, odgovornost, međusobno uvažavanje i spremnost za tolerisanje različitosti.“

 Projekat EkOtisak predstavlja objedinjeno istraživanje vezano za klimatske promene sa kojima se suočavamo,  povezujući naučnike, umetnike i građane. Centar za bihejvioralnu genetiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu jedan je od partnera na ovom projektu. Koja je vaša uloga u EkOtisku?

 Centar za bihejvioralnu genetiku okuplja interdisciplinarni istraživački tim koji realizuje niz naučnih i istraživačkih projekata.  EkOtiskom rukovodi  Centar za promociju nauke, a uključeni  su i Centar za bihejvioralnu genetiku, Ekološko udruženje Zeleni Sad i Akademija umetnosti u Novom Sadu. Svaki od partnera ima svoju ulogu, a naša se ogleda upravo u sprovođenju sveobuhvatnog istraživanja o navikama građana koje imaju uticaja na ostavljanje ekološkog,  ili karbonskog otiska. Naš istraživački tim zadužen je za anketiranje građana i obradu velikog broja podataka. Rezultati ovog istraživanja biće prezentovani na javnim događajima u cilju upoznavanja šire javnosti o značaju koji naše svakodnevne navike mogu imati u borbi protiv globalnog zagađenja.

Građanska naučna istraživanja su važan novi kurs u savremenim naučnim pristupima. Na koji način će građani biti uključeni u ovaj projekat i kome od njih se obraćate - Novosađanima, ili i stanovnicima drugih gradova u našoj zemlji?

 Centar za bihejvioralnu genetiku ima veoma lepo prethodno iskustvo s građanskim naučnim istraživanjima. Naime, na samom početku pandemije Kovid – 19, veliki broj građana se uključio u naše istraživanje o psihološkim reakcijama na pandemiju i time pružio doprinos važnim naučnim rezultatima. Naš cilj je da EkOtisak takođe okupi veliki broj građana koji žele da prošire svoje znanje o ekološkim temama i postanu deo naučnog procesa. Građanska naučna istraživanja su jedan od temelja otvorene nauke, koji doprinosi transparentnosti i demokratizaciji istraživačkog procesa, omogućujući svim ljudima da budu upoznati s naučnim rezultatima i putevima kojima se do njih dolazi. Osnovni cilj nauke može se posmatrati upravo kao poboljšanje kvaliteta života ljudi i ovaj projekat na pravi način odgovara na takav izazov. Građani će moći da se priključe našem istraživanju, da učestvuju u regrutaciji novih ispitanika, ali i da se aktivno priključe promociji dobijenih rezultata. Iako je u pitanju naučno-umetnička akcija za građane Novog Sada, mi planiramo mnogo šire aktivnosti koje će uključiti ljude iz mnogih mesta širom Srbije, jer ćemo time omogućiti poređenje dobijenih rezultata po mestu življenja ali i njihovu veću relevantnost za sve građane Srbije.

 Šta je cilj ovog projekta, zvanično, i kako ga Vi doživljavate?

 EkOtisak odgovara na jedan od najvažnijih izazova za savremenog čoveka u vezi s njegovim odnosom prema prirodi. Tehnološki napredak je doprineo stvaranju životnih obrazaca i navika za koje se ispostavilo da značajno narušavaju širi eko-sistem. Prekomerna potrošnja vode, nepotrebna upotreba plastike, emisija izduvnih gasova su samo neki od indikatora naše uloge kao pojedinaca u globalnom zagađenju. Ciljevi projekta usmereni su na različite akcije koje će doprineti usvajanju  novih, ekoloških navika i  životnih stilova i time pružiti doprinos u borbi protiv zagađenja. Svako od nas može imati važnu ulogu u toj brobi i EkOtisak bi trebalo da pruži moguće odgovore na pitanje kako se to radi.

 Koje su teme koje vas, pored klimatskih promena, okupiraju u ovom trenutku?

 Centar za bihejvioralnu genetiku realizuje svoje uobičajene istraživačke aktivnosti u vezi s pitanjima koja su veoma važna za savremenu nauku, a to je ispitivanje uloge nasleđa i sredinskih uslova u razvoju specifičnih stilova adaptacije, osobina ličnosti i kognitivnih sposobnosti. Trenutno radimo na rezultatima prve epigenetičke studije u zemlji, u kojoj smo ispitivali promene u jednom segmentu genoma uzrokovane sredinskim činiocima i faktorima okruženja. U ovom konkretnom istraživanju, ispitujemo uticaj rizičnih ponašanja i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci na promene u metilaciji na COMT genu. Takođe, planiramo istraživanja proširenje Registra blizanaca kao baze koja ne uključuje samo blizance, nego sve porodice sa dvoje i više dece koje žele da uzmu učešće u našim istraživanjima, kao i osnivanje DNK Biobanke, kao važnog nacionalnog resursa za najsavremenije studije u oblasti psihologije, medicine, genetike i biologije. Spisak istraživanja kojima se bavimo je zaista dug, ali je važno naglasiti da naš istraživački tim sve aktivnosti sprovodi u skladu s principima otvorene nauke, u želji da naučne podatke i naučne rezultate učini dostupnim svima.

 Šta očekujete od sledeće godine kada će Novi Sad i zvanično biti Evropska prestonica kulture i poneti jednu od najprestižnijih evropskih titula?  Na koji način je moguće najbolje iskoristiti ovaj status?

 Sintagma Prestonica kulture ima mnogo šire značenje nego što se to može naslutiti na prvi pogled. Kultura obuhvata celokupno naše nasleđe, ali i vrednosti koje će buduće generacije naslediti od nas. Stoga mi imamo odgovornost za obrasce koje negujemo u ovom trenutku kada su u pitanju umetnost, nauka, ekologija ili kultura komunikacije. Volela bih da Novi Sad ovu titulu iskoristi na najbolji mogući način i postane prestonica koja neguje otvorenost, odgovornost, međusobno uvažavanje i spremnost za tolerisanje različitosti. Genetika nas je naučila da opstanak na ovoj planeti dugujemo upravo bezbrojnim varijacijama i različitostima. Stoga je negovanje kulture koja podstiče različitosti verovatno naš najvažniji izazov.