Škole se uveliko pripremaju za jesenji scenario

To znači da će srednjoškolci teorijski deo nastave pratiti od kuće, dok će se praksa, koja je neizostavni deo stručnih škola, a posebno dualnih profila, organizovati u učionicama ili na radnom mestu, mada u izmenjenim okolnostima.

Kako izgleda strateški plan Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin” u Novom Sadu, koja ima ukupno 17 trogodišnjih i četvorogodišnjih smerova, predočio je za „Dnevnik” direktor Milan Vukobrat.

– Ako ova situacija bude potrajala, a sve su prilike da hoće, od septembra ćemo teorijsku nastavu držati onlajn – potvrdio je Vukobrat. – Već imamo dovoljno tehničkih mogućnosti, a učestvovali smo i u akciji RTS Planeta, snimajući lekcije za čitav obrazovni sistem. Jedna učionica biće opremljena za nastavnike čiji će se časovi prenositi uživo, preko interneta. Za laboratorijske vežbe i praktičnu nastavu koja se odvija u školi imali bismo specijalan raspored, što znači da bi učenici i profesori dolazili u manjim grupama, poštujući propise i bezbednost.

Strane kompanije traže naše đake

Veoma jake strane kompanije na našem tržištu zatražile su najpre industrijske mehaničare, a za njima je krenulo ostalo: električari, elektromehaničari za belu tehniku, monteri telekomunikacionih mreža, elektromonteri. Od prošle godine, učenicima po zakonu pripada i novčana nadoknada za rad, što je, pored mogućnosti zaposlenja, odličan stimulans.

– Kompanija primi, recimo, deset učenika na praksu, svesna da će deo njih kasniti, izostajati sa nastave, biti neuredan i bez radnih navika. Posle dve godine školovanja, od njih već može da izabere četvoro koji ispunjavaju kriterijume i ponudi im posao kad steknu diplomu srednje škole – kaže Vukobrat.

Osim industrijske robotske ruke, za koju su dobili sredstva preko konkursa Ministarstva pravde, ovogodišnja novina mogla bi biti i tzv. udaljena laboratorija, bazirana na Raspberry Pi računarima i maketama, koje đaci mogu daljinski aktivirati, izvršiti eksperiment u realnom vremenu, što će zabeležiti video-kamera, te dobiti prikaz rezultata.

– Udaljenoj laboratoriji putem interneta možete pristupiti sa bilo kog mesta, pa i od kuće. Učenik rezerviše termin, pa sa svog računara zadaje komandu i pokreće eksperiment. Preko kamere vidi, na primer, da li je elektromotor startovao, a zatim očitava parametre koji su deo vežbe. Rezultati merenja preko interneta stižu do učenika, koji ih onda sređuje, crta dijagrame, piše laboratorijski izveštaj i izvodi zaključak, zapravo odradi čitavu vežbu a da nije morao kročiti u kabinet, što je korisno i đacima koji su odsutni zbog bolesti, pa i deci s posebnim potrebama, kakvu imamo u školi – dodaje sagovornik.

S kompanijama u kojima se, po dualnom modelu, odvija praksa stvar je, kaže, relativno jednostavna.

– Dok je trajalo vanredno stanje, u pojedine kompanije učenici nisu išli, ali imamo dogovor sa njima da u toku letnjeg raspusta to nadoknade. Ako se situacija bude ponovila, đaci će biti kod kuće ili će dolaziti u radionicu da nešto odrade sve dok preduzeća ne budu odredila termine pogodne za praktičnu nastavu. Inače imamo odličnu dugogodišnju saradnju sa Energotehnikom Južna Bačka, AD Strujom, brojnim servisima i manjim firmama, a od jeseni bi trebalo da je započnemo s Elektrovojvodinom i Telekomom – ističe Vukobrat.

Iako je često promovisana, priča o dualnom obrazovanju probija se stidljivo i polako.

– Roditelji još uvek govore: „Ne želim da moje dete prlja ruke i radi teške poslove”, a onda se šokiraju kad saznaju koliko se plaća dobar majstor. Samo da navedem primer servisera za liftove. Nije nikakva tajna da je njihova plata u Novom Sadu preko 100.000 dinara, a traženi su i u Evropi. Trenutno je situacija u celoj državi takva: iskusni su pred penzijom, više od 20 godina nismo upisali nikoga na taj smer jer nema zainteresovanih, ali nam dolaze ljudi iz privrede i uporno traže kandidate. Nedavno su mi iz inostranstva tražili 40 momaka, a ja nemam nijednog. Zato smo se s Privrednom komorom dogovorili da ćemo pokrenuti specijalizaciju posle završene srednje škole, za peti stepen stručnosti – otkriva sagovornik.

S. Milačić