Šetnje kraj jezera čuvaju zdravlje

Njegova obavezna maršuta od termalnog bazena skroz do jedriličara i nazad, duga je najmanje šest kilometara.

– Time održavam zdravlje i, hvala bogu, lekare uopšte ne poznajem – objašnjava Aleksandar. – Svakome bih preporučio šetnje, ne samo starijima nego i mladima, koji okapaju kraj kompjutera i samo tipkaju po tastaturi. Mnogo bi im bilo korisnije da odu negde u prirodu, ali, naravno, ne motorizovano. 

Među retkima je, za naše prilike, koji su čitavu karijeru proveli u jednom preduzeću. Sve do odlaska u penziju je kao trgovac upisao 40 godina i tri meseca radnog staža u subotičkoj Fabrici obuće „Solid”. Dugo je prodavao obuću, a zatim bio kontrolor po čitavoj Jugoslaviji jer je firma imala čak 105 svojih prodavnica.

– U najboljim godinama bilo je zaposleno i više od 700 radnika. „Solid” je bio naročito čuven po ženskoj obući jer su naši vredni majstori pravili najmodernije čizmice superkvaliteta, koje su svi hvalili. I, naravno, kupovali. Nisam radio u pogonu pa ne znam tačno obim proizvodnje koji je godišnje isporučivan na domaće i inostrano tržište. Ma, bilo je milina tada raditi, ljudi su s osmehom dolazili na posao i takvi kući odlazili jer znali su da će plata biti na vreme, onoliko koliko je obećano i koliko su zaslužili – rado se priseća tog perioda Mezei.

Seća da je u to vreme „Solid” samo u matičnoj Subotici imao šest svojih prodavnica.

– Svaki dan pravljen je poveliki promet, a danas tih prodavnica više nema, ili se lokali koriste za sasvim druge svrhe. Posao trgovca kojim sam se bavio mnogo se razlikuje od današnjeg. Pre, kada mušterija uđe, morao si sve znati o cipelama i drugoj obući, od čega je napravljena, da li od prirodne kože ili veštačkih materijala. Sada uđeš, a prodavac najčešće veli da je on tu samo da prodaje i ništa drugo ne zna. Slično je i u tekstilnim prodavnicama ili radnjama s mešovitom robom. Upravo sam ovde na Paliću bio u jednom supermarketu, a prodavci, da izvinete, „nemaju tri čuke”. Niko od njih se nije školovao za trgovca jer se sada na oglas može prijaviti baš svako ko hoće da radi. Čak su u Subotici ukinuli decenijama čuvenu Trgovačku školu pa su prodavci ljudi nekih drugih srednjoškolskih struka ili uopšte nemaju struku – vajka se Mezei. 

Već dve decenije je penzioner i među retkima je koji se ne žale na primanja.

– Zadovoljan sam jer sam imao sreću što se, kada sam odlazio u penziju, po zakonu uzimao za obračun prosek najboljih deset godina, tako da u njega nisu ušle siromašne šezdeste ili nesrećne devedesete – reče Mezei na rastanku, pa da ne dangubi usred sunčanog dana, po pravom miholjskom letu ode da nastavi šetnju.

M. Mitrović