Šesti međunarodni simpozijum hirurga Srbije u Novom Sadu

Predsednik Simpozijuma profesor dr Zoran Milošević kaže, da se skup održava u zgradi NIS, a biće prilika pre svega za mlade lekare da čuju predavanja najznačajnijih hirurga iz ove oblasti, ali i da ostvare direktnu komunikaciju sa njima.

- O robotskoj hirurgiji želuca i robotskoj hirugiji danas, kao i njenim persepektivama, govoriće predavač iz Izraela, dr Eli Kakiašvili. Robotska hirurgija je skupa i nije još uvedena kao standard lečenja i u rutinu. U svetu ona polako zaživljava, ali ne može sve ni da se radi na ovaj način - kaže predsednik simpozijuma i transplantacioni hirurg profesor dr Zoran Milošević.

Dr Milošević kaže kako naša hirurgija pokušava da prati svetske trendove, kao i da je došlo do tehnološkog pomaka, jer se nabavlja nova oprema.

- Imamo problem sa kadrovima, jer lekari napuštaju državne bolnice i odlaze ili u privatnu praksu ili u inostranstvo. I dalje se ne rade transplantacije jetre sa živih donora, niti transplantacije pankreasa. Laparoskopska hirurgija jetre i pankreasa je u začecima i retko se radi i u svetu, ali je dobro što se uvodi i dobro je što i kod nas postoji težnja za praćenjem svetskih trendova. Svetski hirurzi su tu daleko odmakli, ali mi pratimo svetske trendove, u okviru naših mogućnosti - ocenio je profesor Milošević.

Ocenjuje da laparoskopska hirugija ima svoju budućnost i mesto u savremenom tretmanu određenih stanja i bolesti.

Dr Milošević kaže da u Srbiji oko 30 ljudi čeka na transplantaciju jetre, a na listi čekanja u Vojvodini je osmoro pacijenata. Liste čekanja za transplantaciju su dinamične i menjaju se, a dužina čekanja zavisi od više faktora.

- Potrebno je da se nađe podudaran donor, a važna je i veličina organa. Transplantacija sa živog donora je vrhunac kompleksnosti, jer jedan organ treba da se podeli tako da ga dobiju oba pacijenta i da oba pacijenta mogu da žive sa njim. I kada se deli jetra kadaveričnog donora, takođe treba da se vodi računa o veličini, jer nije isto da li organ dobija osoba od 100 ili od 50 kg - naglašava dr Milošević.

- Simpozijum će okupiti najpoznatija svetska imena, te će mladi lekari moći da ih čuju, da uče od njih i da direktno sa njima komuniciraju. Nadamo se da će zahvaljujući Simpozijumu biti ostvarena i saradnja , kako bismo mlade lekare slali na edukaciju u SAD i Japan i napravili razmenu studenata - napomenuo je dr Milošević.

Predavači dolaze iz Bugarske, Izraela, Japana, Španije, Francuske, Norveške, Slovenije, Italije i SAD, a iz naše zemlje predavanja će održati lekari iz Novog Sada i Beograda. Milošević ističe kako će simpozijumu prisustvovati i brojni lekari iz zemalja regiona i bivše Jugoslavije, kako bi čuli predavanja svetski priznatih hirurga. Očekuje se daće među predavačima biti i dr Žan Belgoti iz Francuske koji je najveće ime u oblasti transplantacije, a i ostali učesnici su vodeća svetska imena u oblasti tumora jetre i pankreasa, transplantacionoj i laparoskopskoj hirurgiji. Među njima je i dr Eldar Gayijev iz Slovenije, koji je u staroj Jugoslaviji bio vodeće ime u hirurgiji jetre.

- Kada je reč o hirurgiji jetre, naša zemlja je lider u regionu, ali u Hrvatskoj se uradi više transplantacija nego kod nas. U hirurgiji pankreasa smo takođe jedan od lidera, kao i kada je reč o laparoskopskoj hirurgiji i to i u slučaju hirurgije želuca, debelog creva, slezine i nadbubrega. Imamo visokopozicionirane abdominalne hirurge koji se bave i laparoskopskom i otvorenom hirurgijom, a u hirurgiji jetre smo vodeći - ocenio je dr Milošević.

Među predavačima će biti i lekari iz Kliničkog centra Vojvodine Milan Korica, Radmila Popović, Vladan Popović, Dejan Ivanov, kao i dr Milošević, a oni će prikazati najnovije rezultate i dostignuća u svojoj oblasti, a to su laparoskopska abdominalna hirurgija, vaskularna hirurgija, transplantaciona hirurgija i anestezija.

- Transplantaciona medicina je najkompleksnija medicinska grana, a transplantacija jetre najkompleksniji zahvat u odnosu na druge transplantacije. Ona je i jedini način preživljavanja teško bolesnih ljudi, koji imaju hroničnu boelst jetre u terminalnom stadijumu. Bubrežnim bolesnicima hemodijaliza zamenjuje rad bubrega, a za bolesnu jetru ne postoji aparat koja može da zameni bolestan organ - navodi dr Milošević.

LJ. Petrović