ŠEST GODINA CENTRA ZA ŽRTVE SEKSUALNOG NASILJA U NOVOM SADU NA KLINICI ZA GINEKOLOGIJU I AKUŠERSTVO Najmlađa žrtva imala samo dve godine

Centar je osnovan kao Pilot projekat Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i nalazi se u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine. Nakon što je završen Pilot projekat, Centar je nastavio da postoji i u njega i sada, šest godina od osnivanja, dolaze žene koje su silovane.

Koordinatorka Centra profesorka dr Ljiljana Mladenović Segedi kaže kako su najmlađe korisnice bile devojčice od svega dve i pet godina, a najstarija žena imala je u tom trenutku 62 godine.

- Kod žena koje dolaze kod nas najčešće se radi o silovanju, ali i o drugim oblicima seksualnog nasilja, a ponekad je u pitanju i fizičko nasilje. Žene mogu da dođu direktno kod nas, a mi smo u obavezi da pozovemo policiju. Nekada one prvo odu u policiju, pa dođu u njihovoj pratnji, nekad se obrate u Centar za socijalni rad, pa dođu u pratnji socijalnog radnika. Za naše veštačenje i pregled mora da se čeka nalog tužioca, tako da žene neko vreme budu kod nas – objašnjava profesorka Mladenović Segedi.

Kako navodi, među žrtvama silovanja mnogo je maloletnica, čak oko 40 odsto, a žrtve su i mala deca i odrasle žene. - Prve godine kada smo osnovani imali smo najviše žena, njih 32 su nam se javile. Neke su prijavljivale i silovanja koja su se desila godinama ranije. Mi ne možemo to da dokažemo biološkim materijalom, jer njega nema, ali prijavimo slučaj, a na Tužilaštvu je da li će da dokazuje – navela je dr Mladenović Segedi.

Sada godišnje imaju oko 20 slučajeva prijavljenog silovanja, iako pretpostavljaju da je verovatno takvih slučajeva više, ali ostaju neprijavljeni iz različitih razloga.

- Počinilac je uglavnom neko ko je poznat. Komšija, prijatelj, poznanik, neko koga te žene sreću i znaju, a imali smo jedan slučaj partnerskog ili bračnog silovanja. Nismo imali slučaj da je neko bio životno ugrožen. Kada imamo nalog tužioca onda pregledamo ženu i uzmemo biološki materijal za veštačenje. Ukoliko uzmemo materijal bez naloga Tužilaštva, to nije validno na sudu – ispričala je dr Mladenović Segedi.

Brinu ih polne bolesti

Žene koje su preživele silovanje su zabrinute da li su dobile neku polnu bolest, kao i da li su zatrudnele. U bolnici mogu da dobiju tabletu „za dan posle”, ukoliko postoji sumnja na trudnoću. Kada je reč o drugim analizama, žene se upućuju kod nadležnog ginekologa pri domovima zdravlja, a ako treba, mogu da dođu na kontrolu i u Kliniku.

Imali su i situacije kada tužilac proceni da se ne radi o silovanju, ali lekari ipak pregledaju ženu i dalje rade sa njom. Svaka žena koja dođe u Centar i prijavi silovanje, osim lekarske pomoći, dobija i psihološku pomoć i podršku.

- U saradnji za Centrom za podršku ženama iz Kikinde imamo psihološkinje koje su nam na raspolaganju bez obzira na doba dana ili noći i koje će doći kad ih pozovemo. One rade i kasnije sa tim ženama i pomažu im da prevaziđu traumu – objasnila je dr Mladenović Segedi.

Pregled lekara nakon silovanja nije prijatan, te se lekari u Centru trude da što manje dodatno traumatizuju žene. Zato ih ne pregledaju dva puta, nego čekaju nalog Tužilaštva. Pri tome, one traumu više puta proživljavaju, jer je pričaju i policiji. Ukoliko je u pitanju malo dete, to je posebno traumatično, te se u tom slučaju pregledi nekada rade u Dečjoj bolnici, u saradnji sa pedijatrom i u anesteziji – ispričala je naša sagovornica.

Od svake žene se uzimaju podaci, popunjavaju obrasci, uradi se pregled. Uzimaju se dva uzorka materijala, jedan ide policiji, a drugi ostaje u Klinici i analizira se. Sve te analize idu u kompletnu medicinsku dokumentaciju za veštačenje.

LJ. Petrović