Sergejev ranč: STARI DELOVI MOTORA pretočeni u umetnost (foto)

Prašnjavim, tipično seoskim putem navigacija nas upozorava da smo na nekoliko metara od odredišta, a poslednja blaga krivina otkriva lepote Sergejevog ranča, omiljenog mesta susreta zaljubljenika u moto kulturu, koji je ujedno, uverili smo se, i epicentar stvaranja jedinstvene umetnosti. U dvorištu ranča „glavna ulica nosi ime njihovog tragično nastradalog prijatelja Dejana Lazarevića Deksa, dok oldtajmer koji je pravio za sebe, u njegovu čast stoji izložen kao muzejski eksponat u prostorijama ranča. Nekoliko umetnika pripremalo je alate, kako bi nastavili da sastavljaju započete rukotvorine, kreirane mahom od recikliranih materijala. Uglavnom su u pitanju stari delovi motora, mada se koriste i drugi.

– Što sam više posmatrao kako od odbačenih delova motora nastaju jedinstvene gitare koje pravi Sale, to sam više imao želju da se i sam oprobam u stvaranju takvih remek dela – rekao je Saša Malinović. – Ideja je, između ostalog, da svojim prijateljima priredimo jedinstvene poklone, a svaki je unikat. Pokušao sam, i tako je moja prva gitara otišla prijatelju za Slovačku, a druga je u izradi, koja će takođe biti poklonjena i siguran sam da će biti pravo iznenađenje. U radionici kreativnih stvari ne pravimo samo muzičke instrumente, nego sve što neko naruči. Od materijala koristimo sve što se može ugraditi, a da se uklapa u dizajn. Uglavnom su to delovi koji su u vezi sa motociklizmom, od zupčanika, lančanika, ključeva, pločica do kočnica, diskova, pa i lanaca motora i klipova. Nema ništa što ne možemo da iskoristimo, što nam i jeste bila ideja, da sve recikliramo. Na taj način želimo da damo doprinos u očuvanju životne sredine, pa sve što je nekom smeće, nama je i te kako korisno.

Pre desetak godina, Saša Jovanović zvani Kiler testirao je svoju kreativnost i počeo da stvara, uvidevši da njegova dela imaju velikog smisla. Danas njegov prostor krasi više gitara i violina, ali i različitih drugih kreacija.

– Moje prve dve gitare su otputovale u Ameriku, a treću smo okačili da ulepšava naš prostor i tako sad deceniju pravim ono što neko naruči – kaže Jovanović. – U suštini, može se napraviti muzički instrument koji bi mogao da se koristi za svirke, ali je to mnogo komplikovanije i iziskuje više finansija. Uglavnom se prave više kao ukrasni predmeti, koji su u dimenzijama stvarne gitare - modela koji se pravi, bio to „Fender”, „Gibson” i slično. Teško je reći koliko vremena je potrebno za jedan proizvod, sve zavisi od materijala kojim se raspolaže i ideje koja se realizuje, jer ne postoje dve iste.

Zavirili smo u kreativni kutak u kom Sale pravi svoj drugi poklon gitaru, a tamo nas je dočekala Biljana Karanov, koja najviše voli da stvara predmete od drveta. Baš smo je „uhvatili” na delu dok je pripremala drvenu masu za obradu, kako bi napravila privezak za ogrlicu. Pokazala nam je usput drvene kašike i ukrasne predmete koje su njene vredne ruke stvorile. Na postolju pored Bilje, metalna konstrukcija koja već ima obrise gitare, čeka svoje ulepšavanje, a Sale objašnjava ukratko šta je sve koristio do sada, a šta još treba da se doradi.

– Zadnja strana se pravi od prohroma tako da dobijemo punoću, pa onda ide brušenje, čišćenje i poliranje, tako da svaka vrsta metala dobije  posebnu vrstu sjaja – priča Malinović. – Vrat je pripremljen, a pragovi idu od žice i posebno se svaki pravi i vari. Onda ide mehanizam, a obod instrumenta oivičen je lancem od motora, a svaki članak mora da se vari, kako bi ostao takvog oblika.

Svećice daju definiciju tom žičanom instrumentu, koje su poređane sa gornje strane, a zakačeni su i vilasti ključ, uz prednje, zadnje i crvene pločice od kočnica. Nastavak radova usledio je po našem odlasku.

Ivana Bakmaz