Сергејев ранч: СТАРИ ДЕЛОВИ МОТОРА преточени у уметност (фото)

Прашњавим, типично сеоским путем навигација нас упозорава да смо на неколико метара од одредишта, а последња блага кривина открива лепоте Сергејевог ранча, омиљеног места сусрета заљубљеника у мото културу, који је уједно, уверили смо се, и епицентар стварања јединствене уметности. У дворишту ранча „главна улица носи име њиховог трагично настрадалог пријатеља Дејана Лазаревића Декса, док олдтајмер који је правио за себе, у његову част стоји изложен као музејски експонат у просторијама ранча. Неколико уметника припремало је алате, како би наставили да састављају започете рукотворине, креиране махом од рециклираних материјала. Углавном су у питању стари делови мотора, мада се користе и други.

– Што сам више посматрао како од одбачених делова мотора настају јединствене гитаре које прави Сале, то сам више имао жељу да се и сам опробам у стварању таквих ремек дела – рекао је Саша Малиновић. – Идеја је, између осталог, да својим пријатељима приредимо јединствене поклоне, а сваки је уникат. Покушао сам, и тако је моја прва гитара отишла пријатељу за Словачку, а друга је у изради, која ће такође бити поклоњена и сигуран сам да ће бити право изненађење. У радионици креативних ствари не правимо само музичке инструменте, него све што неко наручи. Од материјала користимо све што се може уградити, а да се уклапа у дизајн. Углавном су то делови који су у вези са мотоциклизмом, од зупчаника, ланчаника, кључева, плочица до кочница, дискова, па и ланаца мотора и клипова. Нема ништа што не можемо да искористимо, што нам и јесте била идеја, да све рециклирамо. На тај начин желимо да дамо допринос у очувању животне средине, па све што је неком смеће, нама је и те како корисно.

Пре десетак година, Саша Јовановић звани Килер тестирао је своју креативност и почео да ствара, увидевши да његова дела имају великог смисла. Данас његов простор краси више гитара и виолина, али и различитих других креација.

– Моје прве две гитаре су отпутовале у Америку, а трећу смо окачили да улепшава наш простор и тако сад деценију правим оно што неко наручи – каже Јовановић. – У суштини, може се направити музички инструмент који би могао да се користи за свирке, али је то много компликованије и изискује више финансија. Углавном се праве више као украсни предмети, који су у димензијама стварне гитаре - модела који се прави, био то „Фендер”, „Гибсон” и слично. Тешко је рећи колико времена је потребно за један производ, све зависи од материјала којим се располаже и идеје која се реализује, јер не постоје две исте.

Завирили смо у креативни кутак у ком Сале прави свој други поклон гитару, а тамо нас је дочекала Биљана Каранов, која највише воли да ствара предмете од дрвета. Баш смо је „ухватили” на делу док је припремала дрвену масу за обраду, како би направила привезак за огрлицу. Показала нам је успут дрвене кашике и украсне предмете које су њене вредне руке створиле. На постољу поред Биље, метална конструкција која већ има обрисе гитаре, чека своје улепшавање, а Сале објашњава укратко шта је све користио до сада, а шта још треба да се доради.

– Задња страна се прави од прохрома тако да добијемо пуноћу, па онда иде брушење, чишћење и полирање, тако да свака врста метала добије  посебну врсту сјаја – прича Малиновић. – Врат је припремљен, а прагови иду од жице и посебно се сваки прави и вари. Онда иде механизам, а обод инструмента оивичен је ланцем од мотора, а сваки чланак мора да се вари, како би остао таквог облика.

Свећице дају дефиницију том жичаном инструменту, које су поређане са горње стране, а закачени су и виласти кључ, уз предње, задње и црвене плочице од кочница. Наставак радова уследио је по нашем одласку.

Ивана Бакмаз