Seksualna eksploatacija najzastupljeniji oblik trgovine ljudima u Srbiji
Film „Sestre”, domaći film o dve sestre koje su se našle u paklu trgovine ljudima, pre deceniju je skrenuo je pažnju na ovaj veliki društveni problem, ali ni danas građani o trafikingu ne znaju mnogo, naročito o svim oblicima trgovine ljudima i opasnostima koje vrebaju na svakom koraku.
- U Srbiji je najzastupljenija seksualna ekploatacija, potom eksploatacija kroz rad, prinuda na prosjačenje, prinudni brak, prinuda na vršenje krivičnih dela. U trgovinu ljudima spada i trgovina organima, koju mi u Srbiji nemamo. Međutim, sve je više slučajeva višestruke ekploatacije, u kojima su, na primer, devojčice od 15 godina kroz prinudni brak prisiljene da vrše krivična dela i da se bave prostitucijom. Prinudni brak, odnosno brak sa maloletnim licem je paravan za druga krivična dela i druge vrste trafikovanja - objašnjava Aleksandra Ljubojević, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Najčešće žrtve su žene, a više od polovine njih nisu zakonski zakoračile u svet odraslih.
- Od 2012. godine, od kada se vodi statistika, oko 50 odsto je maloletnih, što je užasno zabrinjavajuće. Imamo sve raniji kalendarski uzrast gde deca ulaze u lanac prostitucije i rizičnih odnosa, koji mogu da dovedu do trgovine ljudima. Najmlađi uzrast koji smo imali je devet godina, što je poražavajuće. Devojčice od 14, 15 godina, nažalost, više nisu iznenađenje, ali slučaj devojčice od devet godina nas je ostavio bez teksta — iskreno će naša sagovornica. - U pitanju su devojčice iz siromašnih sredina, koje roditelji ne upisuju u školu, nemaju ni osnovno obrazovanje, bliski rođaci ih trafikuju, nude im poslove za koje se posle ispostavi da su seksualna eksploatacija. Često imamo primere da žrtve preko dana rade u kafiću, a uveče pružaju seksualne usluge.
Trgovina ljudima se dešava svuda. Bez izuzetka i bez obzira da li je u pitanju selo sa 300 duša ili prestonica i drugi veliki gradovi.
- Srbija nije mala, ali nije ni velika. Ne možemo da kažemo da je negde broj slučajeva trafikinga povećan ili da negde nema slučajeva seksualne eksploatacije i trgovine ljudima. Imamo samo područja gde se to manje otkriva - ističe Ljubojević. - Naravno da su veliki gradovi najrizičniji, međutim, naši pokazatelji govore o tome da je trgovina ljudima zastupljenija u malim, nerazvijenim sredinama, gde ljudi nemaju pristup obrazovanju na način koji to možda imaju u Beogradu, gde devojčice od 15, 16 godina nemaju neki veliki izbor za rešavanje problema, obrazovanje, zabavu, socijalne kontakate... Te sredine predstavljaju visok rizik da dete „upadne” u lanac trgovine ljudima.
A kada se to desi, žrtva iz njega jako teško izlazi.
- Svi vidovi trafikinga su zastupljeni, jer ulazak u jedan lanac eksploatacije povlači za sobom drugi. Ako se, recimo, seksualne usluge pružaju u nekom ugostiteljskom objektu, vlasnik ili trafiker će devojku dovesti i da sredi taj objekat, da radi kao konobarica. Ona trpi fizičko i psihičko nasilje i radi što joj on kaže, ni ne razmišlja da može da izađe iz toga i da se spase — napominje Ljubojević.
Malina Vojvodić
Gotovo svaka druga žrtva maloletna
Prošle godine, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je dobio 130 prijava i formalno identifikovao 57 žrtava trgovine ljudima. U 37 odsto slučajeva se radilo o seksualnoj eksploataciji, 21 odsto o radnoj eksploataciji, u 14 odsto slučajeva o prinudnim brakovima, a 16 odsto je podrazumevalo višestruku eksploataciju. 42 odsto identifikovanih žrtava su bile maloletne osobe. U poslednjih pet godina, gotovo svaka druga žrtva je mlađa od 18 godina. U prvih šest meseci 2021. identifikovano je 26 žrtava trafikinga. Od osnivanja Centra 2012. godine, do danas, identifikovano je 526 žrtava.