Sekopak karavan ukazuje na značaj reciklaže: Staklu nije mesto na deponiji, VEĆ U BELOM ZVONU
Bela reciklažna zvona, odnosno kontejneri za odlaganje staklene ambalaže u Novom Sadu postavljeni su na skoro 350 lokacija u gradu i građani imaju prilike da, kroz primarnu selekciju, doprinesu da se ovaj važan resurs ponovo iskoristi. Tu može da se odloži sav stakleni ambalažni otpad - flaše za napitke, tegle, bočice od hrane za bebe i drugi stakleni ambalažni otpad, s tim da asortimasnko staklo poput čaša, pepeljara i prozorsko staklo ne treba ubacivati u ove kontejnere.
Kako bi što više građana uvidelo značaj da se staklo odlaže u ova namenska reciklažna zvona i koliko je to važno jer se time doprinosi uštedi energije i drugoh resursa, kao i zaštiti životne sredine, kompanija Sekopak je pokrenula karavan, kroz koji je želela da podseti građane na važnost reciklaže, sa fokusom na staklenu ambalažu.
- Ove godine raspisali smo javni poziv za dodelu zvona za staklenu ambalažu, a edukacija građana je prirodan nastavak ove kampanje - kaže za "Dnevnik" generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović. - Nije dovoljno samo postaviti kontejnere za odlaganje ambalažnog otpada, potrebno je komunicirati sa građanima i naći način da ih motivišemo da recikliraju. Tokom leta obišli smo gradove Novi Sad, Pirot, Sombor, Negotin, Kragujevac, Niš, Kruševac, Vršac i Valjevo. Organizovali smo radionice za decu koje se sastoje iz više segmenata – takmičenje u razvrstavanju ambalažnog otpada, slaganje edukativne slagalice i bojenje maketa zvona. Sve to je propraćeno pričom o važnosti reciklaže, interakcijom sa njima kako bi ispitali njihove navike u domaćinstvu. Odrasli su donosili staklenu ambalažu, a mi smo ih nagradili simboličnim poklonima, kako bi im dali podsticaj da nastave da odlažu stakleni ambalažni otpad u zvona koja smo postavili. Građani se odazivaju na naše akcije, što nas veoma raduje i daje nam motiv da nastavimo u istom smeru, kroz drugu fazu Sekopak karavana koja, će se održati tokom jeseni.
Staklo je, kako ističe Violeta Belanović, materijal koji je u skladu sa ekodizajnom, može da se reciklira u nedogled. Zbog toga staklo nikako ne treba da završi na deponiji ili u prirodi, već treba da ga posmatramo kao resur od kog može da nastane nova staklena boca. Reciklaža jedne tone stakla štedi oko 40 odsto energije i 50 odsto vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje za oko 20 odsto. Kako bi od boce ponovo nastala boca, staklena ambalaža se izvozi u Bugarsku i Hrvatsku. Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine koji bi trebao da izađe uskro, prikazaće koliko je staklene ambalaže reciklirano u prethodnoj godini. Količine iz godine u godinu raste, što je razultat postavke sve više infrastrukture za odlaganje staklenog ambalažnog otpada, naglašava naša sagovornica.
- Postavljanje reciklomata na Egzit festivalu je bila odlična prilika da animiramo mlađu publiku, ali i da najavimo Novosađanima da će uskoro moći da odlažu ambalažni otpad u pametne mašine u svom gradu. Uz naše saradnike, učestvovali smo na brojnim festivalima i događajima jer se na tim mestima generišu velike količine ambalažnogotpada. Takođe, mesta okupljanja velikog broja ljudi su odlična prilika da dopremo do građana i motivišemo ih da odvajaju ambalažni otpad, ne samo na festivalu, nego i u svakodnevnom životu. Sa predstavom "Sakupljaj svoju ambalažu i nosi na reciklažu" obišli smo skoro celu Srbiju, a deca kao ulaznicu za predstavu donose ambalažni otpad, što predstavlja prvi korak u edukaciji. U nekim gradovima sproveli smo takmičenje između škola u sakupljanju ambalažnog otpada. Ove godine ovakvu akciju imali smo u Požarevcu sa kompanijom "Bambi", u okviru projekata "Mala škola reciklaže". Dosta smo radili na edukaciji dece i odraslih u Požarevcu, postavili smo eko-ostrvo i organizovali aktivacije za građane, kako bi naučili da pravilno razvrstavaju ambalažni otpad - kaže Violeta Belanović.
Zelena tačka
- Zelena tačka je prepoznatljiv znak koji koriste kompanije kako bi pokazale svoju posvećenost ekološkoj odgovornosti - objašnjava Violeta Belanović. - Ovaj simbol predstavlja snažan alat za kompanije koje žele da se istaknu kao lideri u oblasti održivosti. Više od 400 milijardi ambalažnih pakovanja godišnje imaju simbol Zelene tačke, registrovani simbol u više od 140 zemalja. Kao član PRO Europe organizacije, Sekopak je jedina kompanija koja može da izda licencu za Zelenu tačku u Srbiji.
Sekopak ima preko 450 klijenata i više od 50 saradnika u vidu Javno komunalnih preduzeća, reciklera i sakupljača.
Koja je uloga Sekopaka, kao operatera upravljanja ambalažnim otpadom i na koji način unapređuju sistem, najbolje prikazuje kratak film koji je kompanija napravila. https://www.youtube.com/watch?v=7RLqtNwcp2Q
Osnovan je od strane industrije, devet velikih kompanija, kako bi im olakšali proces upravljanja ambalažnim otpadom. Nakon donošenja Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu 2009. godine, Sekopak postaje operater koji svojim klijentima, kompanijama obveznicama, omogućava da zakonske obaveze izvrše na najefikasniji način, prenošenjem te obaveze na Sekopak.
- Već sedam godina smo operater broj jedan sa najvećim količinama recikliranog ambalažnog otpada. Do sada smo reciklirali i ponovo iskoristilviše od 830.000 tona ambalažnog otpada - ističe Violeta Belanović.
A. Brzak