Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Sekcija prve pomoći na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu

11.12.2022. 13:16 13:20
Piše:
Foto: S.Šušnjević

Sekcija Prve pomoći na Medicinskom fakultetu postoji od 2017. godine, a inicijativu za njeno postojanje pokrenula je grupa studenta jer im je nedostajala praktična nastava tokom studija.

- Danas Sekcija Prve pomoći nije samo studentska sekcija, već je ozbiljnija organizacija sa tri programske aktivnosti koje su se vremenom razvijale – kaže student šeste godine Dragan Bjelić. - Prvi program sa kojim smo zapravo i uplovili u ove vode jesu edukacije studenata i to je bilo samo za one sa Medicinskog fakulteta. Onda je izbila pandemija koronavirusa, te smo bili angažovani na raznim frontovima. Tako smo formirali drugi program „Delovanja u vanrednim situacijama”, a naš medicinski interventni tim je nosilac programa.

Dragan objašnjava da postoje tri vrste edukacije - osnovne i napredne obuke traume, a za spoljne saradnike, koje predstavljaju kolege iz Gorske službe spasavanja, Crvenog krsta Novog Sada i sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, namenjena je specijalizovana trauma “First Response Medical Ašistence Course”.

- Ponosni smo na to što smo u centar pažnje stavili praktične veštine, dok smo teoriju sveli na elementarni potreban nivo – dodaje sagovornik.

Edukacije je do sada prošlo više od 700 studenata. Osmislili su situacije u kojima se mogu naći i kao ekipa praktično uvežbavali kako da reaguju u njima. Medicinski interventni tim je nosilac programa delovanja u vanrednim situacijama, a formiran je 2020. godine, po izbijanju pandemije koronavirusa.

- U početku smo bili angažovani u SOS kol centru, koji je postojao na našem fakultetu, a organizovali smo i poslali pomoć u Dom zdravlja u Tutinu, koje je u određenom momentu bio jedan od teže pogođenih žarišta – priseća se Bjelić. - Kruna našeg doprinosa zdravstvenom sistemu bio je ulazak u Kovid sistem od 11. novembra 2020. godine i tri meseca smo radili na poziv Kliničkog centra Vojvodine, rame uz rame sa našim starijim kolegama, i proveli tako više od  3.000 volonterskih časova. Posle se taj program nastavio razvijati, pa smo tako lane realizovali projekat „Medicinski odgovor u kriznim situacijama” dodatno se obučivši za neke druge vanredne situacije koje mogu da nas zadese.

Tako su naučili dodatne veštine, poput osnova komunikacije u vanrednim situacijama, podizanja poljske bolnice, zbrinjavanje sa minimalnom količinom sredstava i opreme. Osim toga, savladavali su i pretrage terena u dnevnim i noćnim uslovima.

Na naprednim edukacijama se ide korak dalje i vežbaju izvlačenje iz vozila, napredne mere životne potpore, a to je oživljavanje koje rade isključivo medicinari iz Hitne stručne službe, uz upotrebu defibrilatora i lekova

- Bilo je zanimljivo jer smo izašli sa fakulteta i vežbali sa improvizovanim sredstvima – kaže Dragan Bjelić, ponosno dodavši da su Sekciju Prve pomoći sa Medicinskog fakulteta kao subjekat od značaja za vanredne situacije prepoznali MUP i Sektor za zaštitu i spasavanje. - Samim tim je naša obaveza da kontinuirano ulažemo u veštine, opremu i znanje naših članova, kako bismo mogli reagovati u slučaju svih elementranih nepogoda, uključujući pandemije, epidemije, klizišta, poplave i slično.

Novi edukator u

sekciji studentkinja treće godine na Medicinskom fakultetu Anastasija Vuković objasnila je da prvo polaznici rade testove, koji njima kasnije služe u proceni znanja koje su usvojili tokom edukacija. Primenjuje se vršnjačka edukacija pa studenti prenose znanja kolegama  i lakše uče.

- Na osnovnim edukacijama uče o primarnom pregledu na terenu, koji ide od glave do pete, kako da prepoznaju najčešće povrede, ali i kako da ih zbrinu, u suštini sve što mogu da urade na terenu i olakšaju dalje zbrinjavanje pacijenta – priča Anastasija Vuković. - Zatim uče obezbeđivanje intravensko

puta, masažu srca i upotrebu automatskog eksternog defibrilatora (AED), ograničavanje pokretljivosti kičme, nadoknadu tečnosti...

Na naprednim edukacijama se ide korak dalje i vežbaju izvlačenje iz vozila, napredne mere životne potpore, a to je oživljavanje koje rade isključivo medicinari iz Hitne stručne službe, uz upotrebu defibrilatora i lekova.

Ivana Bakmaz

Piše:
Pošaljite komentar