Samoubistvo je moguće sprečiti
NOVI SAD: Svetski dan prevencije samoubistva pod sloganom „Radimo zajedno kako bi se predupredilo samoubistvo” obeležili su juče Institut za javno zdravlje Vojvodine i Centar „Srce” javnom akcijom u Gimnazijskoj ulici.
Statistika govori da je u Srbiji prošlogodišnja stopa bila iznad prosečne - 14,6 odsto (1.005 osoba), dok je u svetu neznatno iznad 12 odsto na 100.000 stanovnika.
Šefica Odseka za zdravstveno vaspitanje Instituta za javno zdravlje Vojvodine Snežana Ukropina ukazala je na drastične posledice takvog čina.
U Vojvodini se već treću godinu beleži stopa koja je ispod 20 procenata, a najniža u prošloj godini bila je u Bačkom Petrovcu (7,7) i Novom Sadu sa Petrovaradinom (9,2). Međutim, postoje opštine u okrugu koje su iznad proseka, a to su Bečej, Beočin, Temerin i Bač, dodala je doc. dr Snežana Ukropina.
Prema njenim rečima, na svako samoubistvo ide 25 pokušaja. I jedno i drugo negativno utiče na članove porodice, prijatelje i kolege, koji zajedno čine brojnu populaciju duboko pogođenu okolnostima.
Mere kojima društvo može sprečiti samoubistvo kompleksne su, ali se mogu podeliti na četiri osnovne grupe: obučavanje osoblja, ograničavanje pristupa metodama kojima može da se izvrši (kontrola posedovanja oružja, bezbedno čuvanje lekova, obezbeđivanje visokih građevina i mostova itd.), rad s rizičnim grupama i odgovorno izveštavanje medija, bez senzacionalizma i slika.
Dugogodišnja volonterka Centra „Srce” Slavica Ranisavljev Kovačev rekla je kako je samoubistvo i dalje tabu tema, pa se o njemu slabo govori, osim kada se već dogodi, čime se stvara nerealna slika da ga je nemoguće sprečiti.
Centar „Srce” postoji već 27 godina i deo je svetske mreže za prevenciju samoubistva. Radi potpuno volonterski, od 17 do 23 sata svakog dana, poziv na broj 080-300-303 je besplatan, a uskoro će imati aplikaciju za prevenciju samoubistva. Aktivno slušanje s empatijom, bez osude, jeste njihova praksa.
Centar „Srce” zovu ljudi koji žele da ostanu anonimni. Mi smo često prvi kojima se obraćaju kad shvate da ne mogu sami da se nose sa stvarima koje ih muče, rekla je Slavica Ranisavljev Kovačev.
Kako je dodala, u oktobru će početi obuka za nove volontere, pa se svako zainteresovan, stariji od 18 godina, može javiti.
Ono je u stvari krajnji čin osobe koja pati. Pre toga možemo mnogo toga uraditi da bi se suicid sprečio. Jedan od načina su SOS telefoni, objasnila je Ranisavljev Kovačev.
Kako dodaje, svake godine očitavamo sve veći broj poziva.
Od početka godine do danas obavljeno je 3.750 razgovora, od čega se 2.000 desilo u internet prostoru. Većinom nam se obraćaju ljudi do 30 godina, a najmlađa osoba koja nam se javila imala je samo devet. Statistika pokazuje da u rizičnu grupu spadaju i muškarci s više od 50 godina, do kojih je prilično teško doći jer su sami po sebi zatvoreni, kaže naša sagovornica.
Problemi koji navode na suicid – usamljenost, porodični i partnerski odnosi, mentalni poremećaji itd. – uglavnom se prepliću. Ono na šta ove godine posebno apeluje Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistva jeste obraćanje osobi koja ima suicidalne misli, bez straha da nisu kompetentni, te da postoji neko drugi ko bi to pre njih trebalo da učini.
S. Milačić
