SAD pomagale Titu da bi razbile Istočni blok
BEOGRAD: Posle izbacivanja Titove Jugoslavije iz sovjetskog lagera, Sjedinjene Američke Države (SAD) prepoznaju da u sukobu Beograda i Moskve postoji mogućnost trajne podele u Istočnom bloku i odlučuju da joj ekonomski i vojno pomognu, istaknuto je danas u SANU, u okviru ciklusa predavanja "Jugoslavija i Informbiro 1948-1956".
Iako su jugoslovenski komunisti do 1948. sledili politiku izvornog staljinizma, to ih nije sprečilo da se okrenu Zapadu kada je zapretila vojna intervencija SSSR, predočio je direktor Balkanološkog instituta SANU dr Vojislav Pavlović.
On je, govorećio odnosu SAD prema jugoslovenskom sukobu sa Infombiroom, napomenuo da hladnoratovska logika, posle razlaza sa Staljinom, više nije bila od koristi Titovoj Jugoslaviji.
Zato je od 1949. godine ona svoju spoljnu politiku zasnivala na saradnji sa SAD i njihovim saveznicima, objasnio je Pavlović.
Prema njegovoj oceni, zapadna finansijska i materijalna pomoć koja je usledila posle toga biće osnova na kojoj je izgrađen jugoslovenski put u socijalizam.
Do Titove smrti 1980. godine, podsetio je Pavlović, 82 odsto svih inostranih kredita koje je Jugoslavija uzela dobijeni su od Zapada ili međunarodnih finansijskih institucija.
Suština je u tome što je zaoštravanje sukoba Beograda i Moskve proizvelo preispitivanje američke politike prema Jugoslaviji.
U takvim okolnostima američki Savet za nacionalnu bezbednost je zaključio da bi poraz Titove vlade ugrozio sigurnost Grčke i Italije i imao negativan psihološki efekat u Evropi.
Odlučeno je da se uputi pomoć u vojnom materijalu, opremi i pruži podrška i u okviru Saveta bezbednosti, gde je Jugoslavija 1949. izabrana za nestalnog člana sa mandatom na dve godine, naglasio je Pavlović.
Sporazum o vojnoj pomoći potpisan je 1951. godine na 746 miliona dolara i do februara 1958. kada je prekinut, ostao je na 92 posto predviđene sume.
Tim sporazumom je zaokružen program zapadne vojne i ekonomske pomoći Jugoslaviji i ovoga puta nije bio uslovljen političkim ustupcima.
Ako Jugoslavija ostane nezavisna od Sovjetskog saveza, njeno unutrašnje uređenje, makoliko bilo neprihvatljivo za SAD, ostaje njena unutrašnja stvar, bio je stav vlade SAD, rekao je Pavlović.
Kako je obrazložio, to je bila procena da Titov režim nema alternativu, naspram prosovjetske vlade koja bi ugrozila američke interese na Mediteranu i na južnom krilu zapadnog saveza.
Odnosi su normalizovani, a opstanak Titovog režima je postao jedan od aksioma američke politike u Evropi, zaključio je Pavlović.