Rudolf Vajs: Verujemo u istorijsko pomirenje srpskog i nemačkog naroda

Prvi popis u Kraljevini SHS iz 1921. godine je zabeležio 513.472 Nemca. Nakon rata kolektivno su iseljeni, i njihov broj se značajno smanjio. Danas u Vojvodini živi 4.064 pripadnika nemačke nacionalne manjine. Predsednik Nemačkog narodnog saveza Rudolf Vajs kaže da je u odnosu na pretposlednji popis to povećanje od 4,18 odsto. Očekuje da će se na narednom popisu stanovništva još više građana izjasniti kao Nemci jer, kako objašnjava, danas je potpuno neosnovan njihov strah od toga da će imati posledice zbog toga. 

– Mi vidimo budućnost ovde – napominje Vajs. – Na pretposlednjem popisu stanovništva bio nas je u Srbiji 3.901, sada imamo povećanje od 4,18 odsto uprkos preminulima i iseljavanju ljudi u Austriju, Nemačku i Švajcarsku iz ekonomskih razloga. Ja sam optimista da će nas kod sledećeg popisa biti još više jer još određeni broj građana nemačkog porekla živi u takozvanoj etničkoj mimikriji i ne izjašnjava se kao Nemac. Mislim da je sada zaista došlo vreme da se svaki čovek koji se oseća kao Nemac – tako i izjasni jer nema razloga ni za kakav strah. 

Nemački narodni savez smatra da je otvorenost prednost i neguje dobre odnose s drugim nacionalnim manjinama u Srbiji, kao i s nemačkim udruženjima i zvaničnicima u Austriji i Nemačkoj. Oni prilikom susreta s Vajsom često pitaju kakav je položaj Nemaca u Srbiji.

– Kada me to pitaju, kao što me je pitala i potpredsednica austrijskog parlamenta prilikom moje poslednje zvanične posete Austriji, uvek kažem: mi smo u Srbiji priznata manjina. Imamo naše udruženje i organizacije i zakon dopušta da ih razvijamo – navodi Vajs. – Možemo koristiti naš jezik, našu muziku, naše simbole... Dakle, od nas zavisi koliko ćemo zakonske okvire iskoristiti u interesu očuvanja identiteta. Srbija ima dobre manjinskih zakona i više ne može biti izgovor da je ono što ne radimo, ili ne radimo dovoljno, to zbog zakonskih barijera jer zakonski okviri su dati i potpuno su korektni i otvoreni. 

Nemački narodni savez je formiran 14. decembra 1996. godine u Subotici. Rešenje o radu je dobio u martu 1997. godine. Organizaciji je vlada Savezne Republike Nemačke 2003. godine kupila kuću od 300 kvadrata, koju je zatim i renovirala i opremila i 2004. predala u vlasništvo Nemačkom narodnom savezu. Od tada je to Kulturni centar Nemaca u Vojvodini. Posetioca na ulazu u kuću dočekuje četvorojezična tabla. Osim nemačkog jezika, naziv organizacije ispisana je i na srpskom jeziku ćirilicom, u znak poštovanja države Srbije u kojoj se živi, a poštujući komšije, stoji natpis i na mađarskom i hrvatskom jeziku, koji su u službenoj upotrebi u Subotici.

– Osnovali smo Savez s ciljem očuvanje nemačkog jezika, identiteta, kulture i običaja. Delujemo na celoj teritoriji Republike Srbije – navodi Vajs. – Odmah na početku smo formirali biblioteku s više hiljada naslova na nemačkom jeziku. Knjige su besplatno dostupne svima koji se zanimaju za nemačku kulturu, istoriju i književnost. 

Nemački narodni savez je nakon formiranja krenuo i u organizovanje besplatnih kurseva nemačkog jezika za sve građane koji su zainteresovani, a interesovanje je ogromno. Vajs kaže da određeni broj ljudi uči jezik da bi otišao kod rodbine na rad u Austriju, Nemačku i Švajcarsku.

– Mi to razumemo, to je njihova odluka, ali veliki broj građana uči jer su zaista zaljubljenici nemačkog jezika i kulture. Dolaze nam da se upoznamo i da nauče jezik. Često me pitaju koja je logika da se drže besplatni kursevi, kad svi hoće nešto da zarade. Da, tako je, ali mi želimo da razgradimo negativno predubeđenje o Nemcima. To se najbolje postiže druženjem, ličnim susretom i razgovorom. Na tim kursevima upravo to radimo. Razgovaramo na nemačkom, pružamo šansu našim sugrađanima da nauče jezik i da ga uživo koriste. Razgovaramo o svim mogućim temama – o literaturi, hrani, razmenjujemo recepte, tako da mnogo naučimo i mi od naših sugrađana. 

Upoznavanje drugih i otvorenost prema drugima od presudne su važnosti da se razgrade eventualni negativni stereotipi o Nemcima zbog strašnih dešavanja u Drugom svetskom ratu. Nemci u Subotici su 2008. godine napravili istorijski korak ka prevladavanju tragične istorijske prošlosti. Naime, u sedištu Nemačkog narodnog saveza, zajedno sa svojim prijateljima iz nevladine organizacije Jevreja „ Šalom Tora” iz Pančeva, osnovali su „Forum za dijalog Jevreja i Nemaca u Srbiji”. Tim gestom su i Jevreji i Nemci pokazali da su se uzdigli visoko iznad teorijske ravni o multikulturalizmu i toleranciji.

– Duboko verujemo u istorijsko pomirenje srpskog i nemačkog naroda kao što je to bilo moguće i između Nemaca i Francuza. Mi ne bežimo od tih tema – ističe Vajs. – Nama je potpuno jasno da je osnovi uzrok stradanja i nesreće nemačkog naroda na teritoriji bivše Jugoslavije posle Drugog svetskog rata bio politika nacističke Nemačke i napad Trećeg rajha na tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju. Da nije bilo toga, danas ne bismo pričali da nas ima 4.064, nego 538.000, koliko nas je bilo pre ratnih događanja. Potpuno smo svesni naše istorije i nema ulepšavanja, to i našim mladima govorimo. Jer, treba da znaju da naša tragedija nije počela 1944. nego 6. aprila 1941. zbog politike nacističke Nemačke. Potrebno je da se suočimo s našom istorijom, ali ne na osnovu rekla-kazala, nego na osnovu istorijskih činjenica, arhivskih dokumenata 

Prva emisija na subotičkom radiju

Prvu emisiju u novije vreme na našim prostorima nemačka manjina je imala na svom maternjem jeziku na talasima opštinskog radija Subotice. Svakog petka tokom 17 godina imali su 820 emisija. Te emisije su, međutim, prekinute nakon privatizacije medija u Srbiji.

– Imali smo i omladinske emisije, u kojima je naša omladina imala potpuno odrešene ruke što se tiče izbora muzike i tema. Tako smo pridobili mlade. To je naša ogromna prednost – da su u našim redovima i mladi, i što imamo simpatizere i drugih nacionalnosti – ne igra ulogu ni nacionalnost, ni vera, ni struka, ni pol, znači, apsolutno smo otvoreni za sve – kaže predsednik Nemačkog narodnog saveza

Dvadeseti vek je bio opterećen dramatičnim pogoršanjem odnosa između srpskog i nemačkog naroda. Najpre kroz iskustvo u Prvom svetskom ratu, potom i u Drugom. Ali, nije bilo uvek tako. Vajs kaže da je u istoriji srpskog i nemačkog naroda kroz vekove  bilo lepših momenata i da je siguran u to da bi u uybenike trebalo da uđu i delovi istorije koji spajaju i koji pokazuju saradnju dvaju naroda.

U restituciji nema etničke diskriminacije

Vajs kaže da je Nemački narodni savez mnogo pomogao pripadnicima nemačke manjine da predaju zahtev za restituciju.

– Imali smo i nekoliko urgencija prema ministarstvima, ali restitucija ide kako i drugima. Najvažnije je da ne postoji etnička diskriminacija. Kako komšija Srbin, Bunjevac, Slovak dobija nazad svoju oduzetu imovinu, tako dobijaju i Nemci. Svi dobijaju sporo, tako i Nemci – navodi Rajs.

- Treba da se zna i to da je cara Dušana u 14. veku čuvao vođa nemačke garde Palman Braht, koji je u više bitaka omogućio da car Dušan ostane na prestolu. Ili, setimo se Arčibalda Rajsa, nemačkog forenzičara iz Švajcarske, koji je došao u Srbiju. Pre 90 godina napisao je 800 novinskih članaka u svim svetskim medijama i dve knjige o srpskom narodu, u kojima je istakao ono što i mi vidimo da je srpski narod – gostoljubiv, iskren i ponosan – i da takav narod treba da ima vodeću ulogu među evropskim narodima – rekao je Rudolf Vajs.

Eržebet Marjanov

Foto: Vanja Fifa