Roditelji zabrinuti za decu zbog igrica na Tik Toku

U Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu kažu za Tanjug da nisu imali prijavljene takve slučajeve, ali da građani zovu da se informišu na koji način funkcioniše Tik Tok i kako da zaštite svoju decu od sadržaja na toj društvenoj mreži.



"Nismo imali prijava za slučaj koji je trenutno aktuelan u medijima, ali građani zovu da se informišu i ovim putem apelujemo na roditelje da prate šta njihova deca posećuju i sa kim komuniciraju putem društvenih mreža", kaže Ivana Milošević, edukator u Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, koji je pre četiri godine osnovan pri Ministarstvu, trgovine, turizma i telekomunikacija.



Navela je da su za četiri godine imali više od 20.000 poziva putem broja 19833 koji je besplatan za sve mreže, mejla i društvenih mreža Fejsbuk i Instagram.



Dodala je da je od tih poziva formirano 4.077 predmeta od čega je 271 prosleđen nadležnim institucijama, a najviše Ministarstvu unutrašnjih poslova - 64 predmeta koja sadrže elemente krivičnih dela gde su žrtve bila deca.



Navela je da Centar najviše pozivaju deca, roditelji, bake i deke kako bi prijavili neprimeren sadržaj, lažne i hakovane profile, zloupotrebu fotografija, vrbovanja, ucene, pretnje gde su žrtve deca, ali i građani koji žele da prijave lažne igre na sreću, finansijske prevare...



"Igra gušenja" odnosno "onesvešćivanja" na društvenoj mreži Tik Tok sastoji se u tome da učesnici namerno prekidaju dotok kiseonika, pokušavajući da se uguše, a sve s ciljem da izazovu osećaj koji čovek doživi neposredno pred smrt, odnosno pred gubitak svesti.



Milošević podseća da je ranijih godina bilo sličnih izazova na internetu i kao primer navela igricu "Plavi kit" u kojoj se od učesnika, najčešće dece, tražilo da se povređuju i na kraju izvrše samoubistvo.



Navela je da, prema zvaničnim podacima policije, nijedno dete u Srbiji nije dobilo zahtev za tu igricu, kao ni sada za Tik Tok, ali da je bilo slučajeva ugrožavanja bezbednosti dece putem društvenih mreža, među kojima i slučaj koji se nedavno dogodio kada je devojčica stara 13 godina putem društvene mreže komunicirala sa nepoznatom osobom čiji je profil bio lažan.



"Devojčica je komunicirala sa tom osobom i zaljubila se. Ta osoba ju je vrbovala da šalje svoje eksplicitne fotografije što je ona, nažalost, uradila. Kada je prepoznala da ne može sama da izađe iz toga, pozvala je naš centar. Formirali smo predmet gde je ona prosledila svu spornu prepisku i gde se jasno vidi da su od nje tražene eksplicitne fotografije i taj predmet je prosleđen MUP-u", ispričala je Milošević.



Apelovala je na sve roditelje da obrate pažnju na sadržaje koje njihova deca posećuju na internetu i da kontaktiraju Centar, ukoliko primete bilo šta što ne smatraju prikladnim.



Navela je da profil na društvenim mrežama mora biti privatan, da se ne sme dozvoliti da deca za pratioce imaju ljude koje ne poznaju i da svakodnevno moramo komunicirati sa decom kako bi znali sa kim se dopisuju i zašto ih interesuje određeni sadržaj na nekoj društvenoj mreži.



"Jedan od saveta jeste da kompjuter, laptop...nikada ne treba da budu u dečijoj sobi već u prostoriji koju svi koristimo kako bismo mogli da učestvujemo u njihovom stupanju u digitalni svet i učenju kako da se na pravilan način ponašaju na društvenim mrežama", dodala je Milošević.