REKORDER PO BROJU SPASENIH ŽIVOTA Spasavao je ženu koja je htela da skoči sa krova zgrade, a onda se ZALEDIO, preko terase krenulo je dete! Igor je pregovarač MUP-a
„Ko spasi jedan život, spasao je ceo svet“, jedna od mudrih izreka jevrejskog naroda koju često ljudi citiraju, naročito u najopasnijim situacijama, u kojima je svaka sekunda presudna za ljudski život. Za Igora Stojanovića, člana Pregovaračkog tima MUP-a Srbije, može se reći da je heroj jer je on do sada spasao više od 54 osoba rešenih da sebi oduzmu život.
Pregovarački tim reaguje u različitim situacijama i svaka od njih je specifična i teška. Svaki razgovor je iscrpljujuć, kako za one sa kojima se pregovara, tako i za nas jer u potpunosti moramo biti fokusirani i znati na koji način da priđemo ljudima, šta da im kažemo i kako da im pomognemo da budu na sigurnom - kaže Stojanović.
Spašavao ženu na krovu višespratnice, a onda je video dečaka...
Najupečatljivije mu je spasavanje žene koja je bila na krovu višespratnice, kada je sasvim slučajno uočio dečaka na terasi te iste zgrade koji je zakoračio nogom preko terase.
- Mama je na kratko izašla da plati račune, a on je želeo da je sačeka ispred zgrade. Polako sam mu rekao da se vrati nazad. Nisam smeo da ga uplašim da ne padne i on me je poslušao. Ta sreća kada je mališan bio na sigurnom rečima se ne može opisati, kao ni zahvalnost njegove mame koja je tada stigla. Pažnju sam iste sekunde preusmerio na ženu na krovu zbog koje sam bio i pozvan, a tek kada je ona, nakon pregovora, sišla mogao sam da odahnem - nastavlja priču naš sagovornik.
Rekorder po broju pregovora
Igor Stojanović u toku jedne godine ima više od 20 pregovora, što je ujedno i rekord u PTM-u, a za poslednjih 14 godina, koliko je u Pregovaračkom timu, ima čak 54 individualnih angažovanja, do sada najviše u Srbiji.
"Otimao se, ali sam uspeo da ga spasim"
- Pamtiću zauvek i slučaj kada je mladić preskočio sims višespratnice i držeći se rukom za istruleli lim visio nad provalijom od oko 30 metara. Ovo je bila trka sa vremenom, svaki sekund je bio bitan, preskočio sam sims, uhvatio ga i kazao mu da neću dopustiti da se ubije jer ništa nije vredno života. Otimao se, ali sam uspeo da ga izvučem na bezbedno. Izdvojio bih i događaj kada su me kolege pozvale jer je mlađi čovek sa nožem u rukama najpre jurio svoju babu koja je uspela da pobegne, a potom se zatvorio u stan i pretio da će se povrediti satarom. Sa njim sam razgovarao satima, ali je na kraju urodilo plodom i on je nepovređen izašao iz stana - dodaje Stojanović.
On tvrdi da je posao pregovarača odgovoran, zahtevan, stresan ali prvenstveno human. Kako bi uvek bili na vrhuncu zadatka, pregovarači se stalno usavršavaju.
Nemam tremu, ali osećam veliku odgovornost
- Nikad nemam tremu kada krenem da nekoga spasem, ali uvek osećam ogromnu odgovornost. Najvažnije je da osoba sa kojom pregovaram stekne poverenje u mene. Na njihova pitanja uvek odgovaram iskreno i to je jedini način da se pregovori završe uspešno. Najveća satisfakcija mi je kada uspem da osobu koja ima problem ubedim da za sve postoji rešenje i da iz svake situacije ima izlaza. Nema veće sreće nego pomoći onome ko je u nevolji - kaže Stojanović.
Susret sa mladićem koga je spasao
A kada je nakon nekoliko godina sreo jednog mladića čiji je život spasao i ugledao suze u njegovim očima , bio je najsrećnija osoba jer mu je omogućio da živi život.
- Sasvim slučajno smo se sreli. Kada je me je taj mladić ugledao, potrčao je ka meni, zagrlio me i zaplakao. Onda mi je rekao da se oženio, odselio u inostranstvo i da je srećan. Taj osećaj ne mogu da opišem i to je ono najlepše u našem poslu - kaže naš sagovornik.
Razlozi zbog kojih ljudi žele da izvrše samoubistvo su različiti, počev od neuzvraćene ljubavi, bolesti, zavisnosti do privatnih problema.
Ponosan sam što mogu nekome da pomognem
- Svima kažemo isto, da je život dragocen, da nema cenu i da svaki problem ima rešenje. Dužina pregovora je različita, nekada traju manje od sat vremena a nekada više sati. Za sve ove godine najduže sam pregovarao sa jednim muškarcem šest sati. Nikada nisam razmišljao o tome da neću uspeti nekome da pomognem, čak ni kada sam prvi put razgovarao sa čovekom koji je pretio da će da se ubije. Sin mu je bio narkoman, ćerka nije razgovarala sa njim i nije video drugi izlaz. Tokom pregovora je shvatio da to nije rešenje. Srećan sam i zahvalan Bogu što sam svakog od njih uspeo da spasem. Ne mislim da sam heroj ali sam ponosan što mi se ukazala prilika da nekome pomognem, koja je malom broju ljudi pružena - kaže nam Stojanović.
(Blic.rs)