Registrovano 90 vrsta ptica, a zimuje između 300.000 i 400.000 jedinki

Uprkos virusnoj pandemiji, niskim temperaturama i mnoštvu drugih prepreka, angažovano je više od 150 popisivača, od volontera do stručnjaka. Obišli su oko 1.500 monitoring lokaliteta - svako jezero, deonice kanala  i reka, površine pod slatinama kojih ima više od 4.000.

Do sada je na međunarodnom popisu ptica vodenih staništa u Srbiji registrovano 90 vrsta vodenih staništa, uz procenu da zimuje u proseku 300.000 do 400.000 jedinki.

- Verujem da smo obišli četvrtinu mesta, što je priličan broj, koji se meri sa podvigom, mada deluje malo, s obzirom na to da se samo tok Dunava kroz Srbiju proteže na više od 580 kilometara, a pritom ima i rukavce i vodoplavne zone – priča koordinator međunarodnog popisa ptica vodenih staništa iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Marko Šćiban. - Zajedno sa kolegama iz Hrvatske uspeli smo da obiđemo ceo tok Dunava. Oni su pokrili potez od Bačke Palanke do granice sa Mađarskom, a mi smo, uz pomoć JVP „Vojvodina šume” obilazili Gornje Podunavlje i neke južnije deonice. Veliku pomoć svake godine dobijemo od Direkcije za plovne puteve „Plovput” i JVP „Vojvodina šume”. Njihovim plovilima uspevamo da pokrijemo Dunav od Bačke Palanke do Đerdapa. Ostatak, do Bugarske granice, na 100 kilometara dugoj zoni Negotinske krajine, ptice su brojane sa obale.

Kako kaže naš sagovornik, precizne analize i rezultati su u obradi. Međutim, na prvi pogled, slobodnom procenom, u znatnoj meri zahvaljujući i srećnim okolnostima, moguće je izdvojiti šest primeraka kudravih pelikana u Negotinskoj krajini. To je jedna od dve vrste koje su na staništima u Evropi. Ružičastog pelikana, uprkos velikoj želji i nadi da to jeste moguće, na žalost, nisu uočili.

- Negotinska krajina je oblast u kojoj su kudravi pelikani viđeni i prošle godine, u periodu gnežđenja – nastavlja Šćiban. – To je praktično deo Srbije u kojoj su oni redovni gosti, tako da u perspektivi postoji realna šansa da se tu i nagnezde. Poznati su i kao „kišobran vrste”, a zahvaljujući njihovoj zaštiti, štitimo celo stanište. Kudravi pelikan je strogo zaštićena vrsta. U Evropi je jedna od najugroženijih ptica, koja se javlja samo u jugoistočnom i istočnom delu, te je u turističkom smislu veoma zanimljiva. Pojava pelikana kod nas rezultat je njihove zaštite u istočnoj Evropi. Prisutni su i crni i veliki crnoglavi galeb, dve najrastprostranjenije vrste roda galebova.

Ptice vodenih staništa prelaze hiljade kilometara svake godine, tokom redovne seobe, između gnezdilišnih i negnezdilišnih područja, a mnoge države dele odgovornost za praćenje i upravljanje njihovim populacijama. Kako kaže Marko Šćiban, pojedine vrste u zimskom periodu okupljaju se u jata, te ih je lako brojati, ukoliko se pokriju sva okupljališta. Vegetacije zimi takođe nema, što dodatno ide u prilog monitoringu. To su razlozi zašto se brojanje ptica radi zimi.

Uspeli su da zabeleže crnog i baršunastog turpana, zatim morske crnke, srednje ronce... Po njegovom mišljenju, iako primete oko 400.000 ptica vodenih staništa godišnje, to je mali broj u odnosu na to koliko potencijala naša zemlja nudi.

- Dunav je u mnogim delovima pust, mnogi ribnjaci koji su ranije bili značajna staništa za ptice sada su ugašeni, neki su i preorani i gubi im se trag, kao oni u Srpskom Itebeju i Novom Kneževcu, a oni u Svilojevu su napušteni – sa setom govori Marko Šćiban. - Kada analiziramo podatke na regionalnom nivou, dolazimo do rezultata da jedne godine imamo veliki broj određene vrste kao posledicu hladnijeg talasa u severnoj Evropi, Rusiji ili u Kazahstanu. Nekada dolazi do postepenih promena zimskih areala, što se dešava sa malim labudom, vrstom duplo manjom od nama poznate vrste. Mali labud je beo, ima žuto-crni kljun i naseljava tundre. Kod nas je u prošom veku bilo svega tri podatka za sto godina, a sada ga beležimo redovno. Čak smo 2017. godine imali više od  60 jedinki, ali se i dalje klasifikuje kao vrlo retka jedinka. Ove godine je zabeleženo oko 30 primeraka na lokalitetu Labudovo okno kod Stare Palanke, u okolini Bele Crkve, deo na Srebrnom jezeru i kod Kladova i Negotina.

Labudovo okno na Dunavu je inače najznačajniji lokalitet sa više od 46.000 ptica, a po Markovim rečima, mali labud se beleži tako što je deo populacije iz zapadne Evrope počeo da zimuje u jugoistočnoj Evropi. U Srbiji sada obitavaju tri vrste - veliki labud, labud grbac i mali labud.

- Od ptica grabljivica, naišli smo na pet primeraka crnog orla u Potamišju i Podunavlju – objašnjava koordinator projekta. - Globalno su ugroženi i jedni su od najređih vrsta orlova u Evropi. Uočili smo i jednu riđu lunju, opisanu kao najlepšu evropsku pticu grabljivicu koja ima kritičan status ugroženosti. Redovno popisujemo orlove belorepane, poljske eje i eje močvarice. Meni posebno drage i značajne su ptice šljukarice, koje su hranidbeno vezane za blato i hrane se beskičmenjacima, u vodoplavnim blatnjavim zonama.

Kako kaže, vrsta zlatni vivak je do sada na popisima uočena tri puta, a ove godine su imali jato od oko čak 60 jedinki u okolini Elemira, što je vrlo zanimljiv nalaz. Oni jesu redovni na seobi kod nas, ali ih zimi, u tolikom broju, još nisu beležili. Bile su tu i barske šljuke, polojke, sprudnici pijukavci i sprudnici ubojice.

Ivana Bakmaz