Регистровано 90 врста птица, а зимује између 300.000 и 400.000 јединки

Упркос вирусној пандемији, ниским температурама и мноштву других препрека, ангажовано је више од 150 пописивача, од волонтера до стручњака. Обишли су око 1.500 мониторинг локалитета - свако језеро, деонице канала  и река, површине под слатинама којих има више од 4.000.

До сада је на међународном попису птица водених станишта у Србији регистровано 90 врста водених станишта, уз процену да зимује у просеку 300.000 до 400.000 јединки.

- Верујем да смо обишли четвртину места, што је приличан број, који се мери са подвигом, мада делује мало, с обзиром на то да се само ток Дунава кроз Србију протеже на више од 580 километара, а притом има и рукавце и водоплавне зоне – прича координатор међународног пописа птица водених станишта из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Марко Шћибан. - Заједно са колегама из Хрватске успели смо да обиђемо цео ток Дунава. Они су покрили потез од Бачке Паланке до границе са Мађарском, а ми смо, уз помоћ ЈВП „Војводина шуме” обилазили Горње Подунавље и неке јужније деонице. Велику помоћ сваке године добијемо од Дирекције за пловне путеве „Пловпут” и ЈВП „Војводина шуме”. Њиховим пловилима успевамо да покријемо Дунав од Бачке Паланке до Ђердапа. Остатак, до Бугарске границе, на 100 километара дугој зони Неготинске крајине, птице су бројане са обале.

Како каже наш саговорник, прецизне анализе и резултати су у обради. Међутим, на први поглед, слободном проценом, у знатној мери захваљујући и срећним околностима, могуће је издвојити шест примерака кудравих пеликана у Неготинској крајини. То је једна од две врсте које су на стаништима у Европи. Ружичастог пеликана, упркос великој жељи и нади да то јесте могуће, на жалост, нису уочили.

- Неготинска крајина је област у којој су кудрави пеликани виђени и прошле године, у периоду гнежђења – наставља Шћибан. – То је практично део Србије у којој су они редовни гости, тако да у перспективи постоји реална шанса да се ту и нагнезде. Познати су и као „кишобран врсте”, а захваљујући њиховој заштити, штитимо цело станиште. Кудрави пеликан је строго заштићена врста. У Европи је једна од најугроженијих птица, која се јавља само у југоисточном и источном делу, те је у туристичком смислу веома занимљива. Појава пеликана код нас резултат је њихове заштите у источној Европи. Присутни су и црни и велики црноглави галеб, две најрастпрострањеније врсте рода галебова.

Птице водених станишта прелазе хиљаде километара сваке године, током редовне сеобе, између гнездилишних и негнездилишних подручја, а многе државе деле одговорност за праћење и управљање њиховим популацијама. Како каже Марко Шћибан, поједине врсте у зимском периоду окупљају се у јата, те их је лако бројати, уколико се покрију сва окупљалишта. Вегетације зими такође нема, што додатно иде у прилог мониторингу. То су разлози зашто се бројање птица ради зими.

Успели су да забележе црног и баршунастог турпана, затим морске црнке, средње ронце... По његовом мишљењу, иако примете око 400.000 птица водених станишта годишње, то је мали број у односу на то колико потенцијала наша земља нуди.

- Дунав је у многим деловима пуст, многи рибњаци који су раније били значајна станишта за птице сада су угашени, неки су и преорани и губи им се траг, као они у Српском Итебеју и Новом Кнежевцу, а они у Свилојеву су напуштени – са сетом говори Марко Шћибан. - Када анализирамо податке на регионалном нивоу, долазимо до резултата да једне године имамо велики број одређене врсте као последицу хладнијег таласа у северној Европи, Русији или у Казахстану. Некада долази до постепених промена зимских ареала, што се дешава са малим лабудом, врстом дупло мањом од нама познате врсте. Мали лабуд је бео, има жуто-црни кљун и насељава тундре. Код нас је у прошом веку било свега три податка за сто година, а сада га бележимо редовно. Чак смо 2017. године имали више од  60 јединки, али се и даље класификује као врло ретка јединка. Ове године је забележено око 30 примерака на локалитету Лабудово окно код Старе Паланке, у околини Беле Цркве, део на Сребрном језеру и код Кладова и Неготина.

Лабудово окно на Дунаву је иначе најзначајнији локалитет са више од 46.000 птица, а по Марковим речима, мали лабуд се бележи тако што је део популације из западне Европе почео да зимује у југоисточној Европи. У Србији сада обитавају три врсте - велики лабуд, лабуд грбац и мали лабуд.

- Од птица грабљивица, наишли смо на пет примерака црног орла у Потамишју и Подунављу – објашњава координатор пројекта. - Глобално су угрожени и једни су од најређих врста орлова у Европи. Уочили смо и једну риђу луњу, описану као најлепшу европску птицу грабљивицу која има критичан статус угрожености. Редовно пописујемо орлове белорепане, пољске еје и еје мочварице. Мени посебно драге и значајне су птице шљукарице, које су хранидбено везане за блато и хране се бескичмењацима, у водоплавним блатњавим зонама.

Како каже, врста златни вивак је до сада на пописима уочена три пута, а ове године су имали јато од око чак 60 јединки у околини Елемира, што је врло занимљив налаз. Они јесу редовни на сеоби код нас, али их зими, у толиком броју, још нису бележили. Биле су ту и барске шљуке, полојке, спрудници пијукавци и спрудници убојице.

Ивана Бакмаз