Realna cena udžbenika i preko 19.000 dinara
NOVI SAD: Svaka škola u Srbiji je dosad na svom sajtu objavila spisak udžbenika s izabranim izdavačima, kojih je na tržištu čak osamdesetak, mada se s reformama njihov broj polako osipa.
O tome kako se Zavod za udžbenike kotira u tim tabelama za „Dnevnik” je govorila izvršna direktorka novosadskog odeljenja dr Romanca Jovanović.
Škole su se opredelile uglavnom za grupaciju „Klet”, „Novi Logos” i „Freska”, a to važi i za izdanja na jezicima manjina, za koja je naša kuća bila neprikosnovena, a jedno vreme i jedina na tržištu. U nastavi na rumunskom jeziku još prednjače Zavodovi uybenici, osim naslova za peti razred za koje nismo dobili odobrenja, a to su Biologija, Informatika i Likovna kultura, rekla je Jovanovićeva, dodavši da su upravo na račun uybenika iz Likovne kulture čuli brojne pritužbe, budući da su izdavači odbili da štampaju vrlo koristan dodatak iz nacionalne umetnosti, dok su takvi dodaci integrisani u Zavodove udžbenike, te se prodaju po istoj ceni kao izdanja na srpskom.
Udžbenike na slovačkom, rusinskom i mađarskom za prvi i peti razred preuzele su mahom druge izdavačke kuće, ne znajući u šta se upuštaju, kaže ona, jer je za godinu dana veoma teško proći kroz kompletnu proceduru, od prevođenja, lekture, korekture, preloma, odobrenja od strane Ministarstva prosvete, odnosno Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, kako bi zadovoljile standarde, nemajući stalnu uredničku ekipu već samo spoljne saradnike. Zbog toga su u prethodnom periodu imale problema s obezbeđivanjem izabranih udžbenika do početka školske godine. Većina je zagazila tamo gde iole ima profita, s obzirom na to da je proizvodnja niskotiražnih naslova, u koje, osim uybenika na jezicima manjina, spadaju i izdanja za srednje stručne škole, inkluziju ili posebno nadarene učenike, mnogo skuplja, a kao primer mogu da posluže neki Zavodovi udžbenici koji se prodaju za otprilike 700 dinara, a realizacija košta deset i više puta, recimo, Istorija na bugarskom – 19.104, a Geografija 5 za slabovide – 21.595 dinara.
Male su izmene u samom sadržaju propisanom novim Programom nastave i učenja, sem u biologiji, gde će sve oblasti koje se uče do osmog razreda biti zastupljene od petog, s tim da će se znanje u svakom narednom razredu proširivati.
Informatika je nov obavezan predmet, odvojen od tehničkog, pa oba podležu promenama. U udžbenik Muzičke kulture ubacuju se istorija muzike i instrumenti, dok je program u čitankama, recimo, proširen spiskom preporučenih književnih dela nacionalnih pisaca, navela je izvršna direktorka novosadskog odeljenja dr Romanca Jovanović.
Po Zakonu o udžbenicima, niko sem nas nema tu obavezu, te privatni izdavač može, ako ga škola izabere, da to odbije ili pak svojim snagama i sredstvima pripremi niskotiražne uybenike za štampu, objasnila je Jovanovićeva.
Kako je dodala, ukoliko privatni izdavač smatra da nije u mogućnosti, iz bilo kog razloga, da štampa niskotiražni naslov, može da se obrati Ministarstvu prosvete, koje će nama naložiti da to učinimo, a da dva odsto od ostvarenih neto prihoda od prodatih uybenika u prethodnoj kalendarskoj godini uplati u budžet Centra za niskotiražne uybenike, koji postoji od 12. jula prošle godine. Međutim, dosad to niko nije tražio.
U reformi se kaska godinu dana iz objektivnih razloga. Naime, tek kad se dobije odobrenje udžbenika na srpskom, oni mogu da se prevedu na ostale jezike. Naravno, ne treba zaboraviti i činjenicu da se tek krajem maja znaju koje su škole izabrale koje udžbenike. Trenutno su u pripremi naslovi na jezicima nacionalnih manjina za prvi i peti razred, dok će za drugi i šesti biti u prodaji sledeće školske godine.
S. Milačić
