Реална цена уџбеника и преко 19.000 динара
НОВИ САД: Свака школа у Србији је досад на свом сајту објавила списак уџбеника с изабраним издавачима, којих је на тржишту чак осамдесетак, мада се с реформама њихов број полако осипа.
О томе како се Завод за уџбенике котира у тим табелама за „Дневник” је говорила извршна директорка новосадског одељења др Романца Јовановић.
Школе су се определиле углавном за групацију „Клет”, „Нови Логос” и „Фреска”, а то важи и за издања на језицима мањина, за која је наша кућа била неприкосновена, а једно време и једина на тржишту. У настави на румунском језику још предњаче Заводови uybеnici, осим наслова за пети разред за које нисмо добили одобрења, а то су Биологија, Информатика и Ликовна култура, рекла је Јовановићева, додавши да су управо на рачун uybеnika из Ликовне културе чули бројне притужбе, будући да су издавачи одбили да штампају врло користан додатак из националне уметности, док су такви додаци интегрисани у Заводове уџбенике, те се продају по истој цени као издања на српском.
Уџбенике на словачком, русинском и мађарском за први и пети разред преузеле су махом друге издавачке куће, не знајући у шта се упуштају, каже она, јер је за годину дана веома тешко проћи кроз комплетну процедуру, од превођења, лектуре, коректуре, прелома, одобрења од стране Министарства просвете, односно Покрајинског секретаријата за образовање, како би задовољиле стандарде, немајући сталну уредничку екипу већ само спољне сараднике. Због тога су у prеthodnom периоду имале проблема с обезбеђивањем изабраних уџбеника до почетка школске године. Већина је загазила тамо где иоле има профита, с обзиром на то да је производња нискотиражних наслова, у које, осим uybеnika на језицима мањина, спадају и издања за средње стручне школе, инклузију или посебно надарене ученике, много скупља, а као пример могу да послуже неки Заводови уџбеници који се продају за отприлике 700 динара, а реализација кошта десет и више пута, рецимо, Историја на бугарском – 19.104, а Географија 5 за слабовиде – 21.595 динара.
Мале су измене у самом садржају прописаном новим Програмом наставе и учења, сем у биологији, где ће све области које се уче до осмог разреда бити заступљене од петог, с тим да ће се знање у сваком наредном разреду проширивати.
Информатика је нов обавезан предмет, одвојен од техничког, па оба подлежу променама. У уџбеник Музичке културе убацују се историја музике и инструменти, док је програм у читанкама, рецимо, проширен списком препоручених књижевних дела националних писаца, навела је извршна директорка новосадског одељења др Романца Јовановић.
По Закону о уџбеницима, нико сем нас нема ту обавезу, те приватни издавач може, ако га школа изабере, да то одбије или пак својим снагама и средствима припреми нискотиражне uybеnikе за штампу, објаснила је Јовановићева.
Како је додала, уколико приватни издавач сматра да није у могућности, из било ког разлога, да штампа нискотиражни наслов, може да се обрати Министарству просвете, које ће нама наложити да то учинимо, а да два одсто од остварених нето прихода од продатих uybеnika у prеthodnoj календарској години уплати у буџет Центра за нискотиражне uybеnikе, који постоји од 12. јула прошле године. Међутим, досад то нико није тражио.
У реформи се каска годину дана из објективних разлога. Наиме, тек кад се добије одобрење уџбеника на српском, они могу да се преведу на остале језике. Наравно, не треба заборавити и чињеницу да се тек крајем маја знају које су школе изабрале које уџбенике. Тренутно су у припреми наслови на језицима националних мањина за први и пети разред, док ће за други и шести бити у продаји следеће школске године.
С. Милачић