Razmena studenata: Dobra iskustva te veća interesovanja
„Najbolja stvar koja mi se desila za vreme studiranja bila je studentska razmena“, rekao je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Bogdan Vinka, koji je jedan semestar proveo na Univerzitetu u Temišvaru jer studenti koji su završili najmanje dva semestra na matičnoj instituciji mogu konkurisati za razmenu.
Javni konkursi mogu se pronaći na stranicama viskoškolskih institucija koje učestvuju u programu, a namenjeni su isključivo studentima i zaposlenima na odgovarajućem univerzitetu. Novosadski fakulteti uglavnom imaju akademskog koordinatora za određeni smer.
„Studenti su sve više upoznati s programima razmene“, kaže akademska koordinatorka za „Erasmus ” Jelena Kleut.
„Rast interesovanja se pojavljuje s većim mogućnostima koje univerziteti nude.“
Otežavajuća okolnost, koja može zabrinuti studente koji planiraju razmenu, jeste ta što fakulteti i dalje rade ekvivalenciju predmeta, a ne prepoznavanje bodova. Postoje intencije da studenti odu na semestar ili čitavu godinu i dobiju 30 ESPB-a, koji bi im bili priznati na matičnom univerzitetu.
„Ne bih išla na razmenu jer se plašim da ne izgubim buyet pošto mi se ne poklapaju svi predmeti“, rekla je studentkinja Fakulteta tehničkih nauka Nikolina Bućan.
Svesni toga da je to jedina manjkavost sistema, studenti konkurišu najčešće zbog iskustava koja su čuli od svojih kolega.
„Srećna sam što imam priliku da naučim toliko toga, ovde je potpuno drugačiji pristup obrazovanju, sve je praktično, što meni odgovara“, rekla je studentkinja novinarstva Anja Lalović koja je trenutno na razmeni u Belgiji, i dodala da se studenti uglavnom lako zbliže kada su u stranoj državi.
Evidentan je rast broja studenata koji konkurišu za razmenu poslednjih nekoliko godina. Njihova iskustva jesu različita, ali uglavnom pozitivna, zbog mogućnosti da steknu nova znanja i upoznaju drugu kulturu.
B. Popović