RAZLIKUJETE LI ZMIJE? Samo TRI spadaju u OTROVNICE, čak sedam nisu; EVO KOJA je razlika u ujedu; PITON u prirodi znači da je pobegao ili da ga je neko PUSTIO

Kako se razlikuju ujedi zmija i koliko brzo treba reagovati kako bismo stigli do lekara ako nas ujede otrovnica u emisiji "Uranak" na telvizij K1, govorili su Kristijan Ovari, biolog u ZOO vrtu i Vladica Stanković, hvatač zmija.

Vladica Stanković kaže da u Srbiji postoje tri otrovnice.

- Generalno, ima opasnih zmija. Ima onih koje su otrovnice i koje nisu toliko opasne. Imamo deset vrsta zmija u Srbiji, a od toga su tri otrovne, a sedam neotrovnih. Jedna od najoptrovnijih je poskok, on je prepoznatljiv po tom rogu na glavi, mačkaste oči su u pitanju i on ima te romboide na samom telu. Lako je prepoznatljiiv i vrlo je lenja zmija. Druga otrovnica je šarka i ona se nalazi na 600 metara nadmorske visine. Ono što želim da naglasim je da se šarka nikada ne nalazi na nadmorskoj visini ispod 600 metara, jako retko. Ljudi je mešaju sa lažnom šarkom, koja nije otrovna, a to je smuk. Treće vrste otrovnih zmija, nema često na svakoj planini u Srbiji, a to je planinskki Šargan. Sedam neotrovnih i dve posebne vrste zmija, koje u dolini Prohora Pčinskog kod manastira imamo četvorokrunasti smuk i šilavc, jedinstvene vrste zmija koje se nalaze iskključivo dole u dolini - kaže Vladica i dodaje da ukoliko vidite pitona u prirodi znači da je nekome pobegao ili da ga je pustio:

- Zmije koje koje su u terarstici ne mogu da opstanu u našoj prirodi.

Mogu da ostanu možda tokom ovih toplih dana. Najčešče neko pusti ili nekome pobegne.

Ujed otrovnih i neotrovnih zmija

- Kod otrovnih zmija obično ujed se dešava u eksremitetima ruku i nogu. Kod otrovnih zmija ujed je samo dve tačkice razmaka od 4 do 8mm. Kod neotrovnih zmija je ujed kao da ste se ogrebali. To su razlike ujeda - objasnio je Vladica Stanković.

Kristijan Ovari objašnjava i šta raditi u slučaju ujeda zmije

- Ne treba biti heroj i ne treba biti pametan. Nema potrebe za panikom, već imate dovoljno vremena da odete do lekara, koji će znati šta u tom trenutku treba da se radi. To važi za Srbiju. Ako ste u nekoj tropskoj zemlji, tu se priča menja, jer Azija ima vrlo otrovnih zmija koje mogu da vas ubiju. Ima mnogo opasnijih vrsta, kao što je kobra, koja će vas paralisati. Ali, kod nas u našoj divljini, postoje poskok i šarka. Jako je mala verovatnoća da ćete naići na šargana. Nije teško biti najotrovnija zmija Evrope (poskok), zato što u Evropi postoji svega devet vrsta otrovnih zmija. To je izuzetno malo. Kada smo ih stavili na vagu, sve naše otrovnice nisu ni upola toliko opasne, kao što su morske zmije, kobre ili neke druge životinje - kaže Kristijan i objašnjava da čovek nikako sam ne sme sebi da ubrizgava protivotrov:

- Naše zmije otrovnice sve spadaju u grupu viperida i za sve njih važi jedan te isti protivotrov, ako treba da se aplicira to će najbolje uraditi lekar, jer ako čovek sam to radi na terenu, može da dobije anafilaktički šok i da stradate zbog protivotorva. Kada ste vi u ambulanti lekar će to najbolje da oceni. Naše zmije imaju te otrove koje rade kao enzimi za varanje, uništavaju krvne sudove, ćelije, kreću da se razvijaju podlivi. Ako vas ugrize zmija koja je sa naših krajeva, to se jasno vidi i to lekar zna da prepozna i da sanira.

Dnevnik/Telegraf