Raste broj migranata-na jugu ih ne zadržavaju,sa severa vraćaju
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže da je teško proceniti kako će se odvijati situacija u 2020. godini ali ističe da je zabeležen povećan broj dolaska migranata 2019. u odnosu na isti period 2017. i 2018. godine.
BEOGRAD: Vraćanje migranata i izbeglica sa hrvatske, mađarske i bosansko-hercegovačke granice nazad u Srbiju kao i teško kontrolisanje ulaza na južnoj srpskoj granici zbog odsustva volje susednih zemalja da zadrže izbeglice i migrante uticaće da se broj ovih ljudi povečava u Srbiji, ocenjuje direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
Đurović kaže da je teško proceniti kako će se odvijati situacija u 2020. godini ali ističe da je zabeležen povećan broj dolaska migranata 2019. u odnosu na isti period 2017. i 2018. godine.
"Beležimo povečanje broja ljudi u zimskim mesecima pre kraja 2019. godine i sada početkom ove, što nije povezano sa sezonskim povečanjem broja ljudi, jer zimi broj migranata koji dolazi opada po pravilu", objašnjava Đurović za Tanjug i ističe da je samo u novembru prošle godine zabeležano oko 1.700 ljudi koji su izrazili želju da traže azil u Srbiju.Od tog broja, dodaje on, preko 650 njih su bili Sirijci.
"Kada pogledamo okruženje, probleme k u Siriji, u pokrajini Idlib, u Turskoj, ali i situaciju u Grčkoj, realno je očekivati da će se migracije nastaviti u novoj godini istim tempom kao i pre kraja prošle godine", navodi Đurović i dodaje da Srbija može da očekuje blago povečanje broja ljudi koji dolaze.
Kaže, malo verovatno da ćemo uspeti da zaustavimo migraciju pre svega zbog teške saradnje u toj oblasti sa Severnom Makedonijom, zbog problema koje postoje sa Prištinom, zbog odsustva volje susednih zemalja da izbeglice zadrže na svojoj teritoriji ili da kontrolišu migracije u potpunosti", upozorava on i naglašava..
Prema njegovim rečima, zabrinjavajuća situacija je odnos prema migrantima i izbeglicama na severnoj granici, odnosno postojanog ilegalnog "guranja" ljudi iz pravca Mađarske, Hrvatske, pa čak i BiH nazad u Srbiju.
"Takva situacija dodatno će napraviti komplikacije u Srbiji jer će se ljudi duže zadržavat", kaže Đurović.
Kada je reč o kapacitetima za smeštaj izbeglica i migranata koji već borave u Srbiji, Đurović kaže da se suočavamo sa problemima u smeštaju.
„Mi već sada nemamo dovoljno održivog smeštaja za izbeglice, odnosno odgovarajućeg ovim vremenskim uslovima", naglašava Đurović i dodaje da u Adaševcima, u Somboru, u Principovcima ljudi spavaju u velikim šatorima gde postoje problemi sa grejanjem i toplom vodom.
Dodaje da uslovi u svim kampovima nisu isti, ali da definitivno nema dovoljno mesta, odnosno rezerve za nepredviđene situacije u narednom periodu.
Komentarišući napad četvorice migranata na mladića na Zelenom vencu Đurović kaže da nema preciznih infomracija o tome i da čeka da policija iznese informacije u tom, kako je kazao, nesrećnom događaju.
„Ovo je prvi slučaj da su migranti napali domaćeg, lokalnog građanina u Beogradu.
Očekujem da vidimo o čemu se ovde zapravo radi. Definitivno migrantska populacija nije ta koja je sklona da čini krivična dela ili prekršaje usmerene prema domaćem stanovništvu", objašnjava Đurović i zaključuje da migranti i izbeglice izbegavaju da se ogreše o zakon.
