Rak dojke kao epidemija

Do pre dve decenije, godišnje je u Institutu operisano između 100 i 200 pacijentkinja s karcinomom dojke, a sada godišnje operišu bezmalo 1.000 žena s ovom dijagnozom.

- U proseku svakoga dana operišemo dva do tri karcinoma dojke i može da se kaže da su u pitanju epidemijske razmere bolesti. Karcinom dojke je inače drugi po učestalosti kod žena. Pravi uzrok nastanka bolesti se ne zna, kao ni kod drugih karcinoma. Redovno bi trebalo da se kontrolišu žene kod kojih zbog naslednog faktora postoji rizik od oboljevanja, ali i one koje su dugo na hormonskoj terapiji - kaže hirurg Klinike za operativnu hirurgiju Instituta dr Aleksandar Plzak i dodaje da postoje i opšti faktori rizika, kao što su pušenje, zagađenost okoline, smanjena fizička aktivnost, gojaznost, stres.

Kontrole podrazumevaju ultrazvučni, mamografski i klinički pregled. Plzak objašnjava da žene koje treba da se redovno kontrolišu, posle 40. godine rade prvi mamografski pregled, a ostale dame to treba da učine u dobi između 45 i 50 godina. Mamografija se radi jednom u dve godine, između ta dva pregleda treba da se uradi ultrazvučni pregled, a svaki put i klinički.

- Povećan broj operacija ne govori samo da je u pitanju veći broj obolelih, nego je reč i o značajnom napretku u dijagnostici, pa se bolest otkriva u ranim fazama, kada je procenat izlečenja drastično veći. U Vojvodini smo bliži evropskom standardu i tu se bolest otkriva u ranoj fazi u 80 odsto slučajeva. Pacijentkinje su različitog doba, pa je najmlađa žena koju smo operisali imala manje od 25, a najstarije imaju više od 85 godina - navodi dr Plzak i napominje da povratak karcinoma dojke ne znači da su u pitanju metastaze, nego upućuje na agresivniju prirodu bolesti. Povećan broj obolelih od karcinoma dojke je evidentan svuda u svetu, a ne samo kod nas. Plzak kaže kako ne postoje dokazi koji bi mogli da upute na povezanost bombardovanja i porasta broja obolelih.

Kada se bolest otkrije u ranoj fazi, procenat desetogodišnjeg preživljavanja je između 80 i 95 odsto. Kod ostalih slučajeva, u zavisnosti od faze bolesti, taj procenat je od 50 do 65 odsto. Lečenje obolelih je lokalno, odnosno hirurški i zračenjem, kao i sistemskom hemioterapijom, koja podrazumeva primanje citostatika, a postoji i biološka terapija. Hormonsku trapiju dobijaju žene do deset godina nakon operacije.

U Institutu za onkologiju Vojvodine oboleli se i dalje zrače na dva stara aparata, ali je prvi od tri nova aparata u fazi montiranja. Direktor ustanove profesor dr Miloš Lučić kaže kako su reorganizacijom i uvođenjem rada u tri smene uspeli da skrate vreme pristupa zračnoj terapiji, sa šest na dva i po meseca.

- Svakoga dana imamo između 160 i 180 pacijenata koji prime dozu terapije, a kada se puste u rad i sva tri nova aparata, više neće biti čekanja. Montiranje aparata ide u više faza i nadam se da će u najskorije vreme to biti završeno - rekao je Lučić.

U pitanju je najsavremeniji aparat u evropskim i svetskim okvirima, kakvih za sada nema na Balkanu. On donosi tri potpuno nove tehnologije, a omogućava i 2D konvencionalnu, kao i 3D konformalnu terapiju koja maksimalno pošteđuje zdravo tkivo. Aparat ima tri fotonske i pet elektronskih energija. Kada prvi aparat bude montiran i proveren, biće povezan sa druga dva, koji će mu biti “blizanci”. Na taj način će pacijenti moći da dobiju istu terapiju na bilo kom uređaju.

Ljubica Petrović

Foto: S. Šušnjević

Redosled lečenja

Redosled lečenja, odnosno terapija, zavisi od vrste tumora i faze bolesti. U ranim fazama bolesti i kod manje agresivnih tumora primarna je hirurgija, a nakon toga sledi zaštitna terapija. U ostalim slučajevima prvo se radi sistemska terapija citostaticima i radioterapija. Kada se sačuva dojka, zračenje preostalog tkiva dojke je sastavni deo terapije.