Putevima Tesle-interkulturni dijalog i prekogranična saradnje

Ruta “Putevima Tesle” obuhvata 10 zemalja u kojima je veliki naučnik ostavio traga: Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Austriju, Mađarsku, Češku, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju i SAD.



U Srbiji obuhvata Muzej Nikole Tesle i sve ono što je Tesla video i obišao kada je 1892. godine posetio Beograd, zatim Negotin kao rodni grad Đorđa Stanojevića i deset malih starih hidroelektrana Elektroprivrede Srbije, koje su pravi živi muzeji, a nastale su mahom zahvaljujući velikom prijateljstvu i saradnji Tesle i Stanojevića. 



Na “Putevima Tesle” je i Muzej Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici, Teslinog omiljenog pesnika, zatim manastir Šišatovac odakle potiče Teslina ljubav prema golubovima, kao i Zavičajni kompleks Mihajla Idvorskog Pupina, Teslinog savremenika, prijatelja i donekle rivala.



Hrvatski deo rute obuhvata Senj, kao mesto u kojem je stolovao Teslin otac, Smiljan - rodno mesto Nikole Tesle, Karlovac - grad u kome je završio gimnaziju, Zagreb i Tehnički muzej „Nikola Tesla“, kao i stare hidroelektrane Ozalj i Krka.



Tesla je 1878/1879. živeo i prvi put u životu radio baš u Mariboru, zato je i ovaj grad značajan za razvoj evropskih “Puteva Tesle”. 



Ruta obuhvata i Grac i Prag s obzirom da je Tesla u ovim gradovima studirao, zatim Budimpeštu, Strazbur i Pariz jer je tu radio i ostavio traga, London u kome je držao predavanja, i naravno SAD gde je proveo veći deo svog života.



Prema rečima Manuele Graf, predsednice Upravnog odbora “Klastera puteva kulture”, turisti, ali i posetioci iz lokalnih sredina, mogu na ovoj ruti uživati u izložbama, eksperimentima, predavanjima, obilascima, kao i raznim drugim dešavanjima inspirisanim Teslom i njegovim životom, vremenom elektrifikacije i industrijalizacije. 



Radi se i na kreiranju dodatnih sadržaja i tura, a turističke agencije koje su članice “Klastera puteva kulture” (Glob Metropoliten i Panacomp) već imaju u ponudi razne pakete, od šetnih tura do nekoliko dana na “Putevima Tesle”, a naravno na upit može da se kreira i tura specijalno skrojena za određene potrebe, objasnila je Graf Tanjugu.



Muzej Nikole Tesle je, kaže, svakako jedan od najposećenijih jer čuva celokupnu zaostavštinu velikog naučnika i njegov arhiv, koji je jedini arhiv na svetu u celosti uključen u Uneskov Svetski registar kulturne baštine “Pamćenje sveta”. 



Prava atrakcija je i hiroelektrana na Nijagari, a poslednjih godina, kako ističe Graf, sve više raste interesovanje i za Teslinu laboratoriju “Njardenclyffe”, koja je pretvorena u naučni centar. 



“Međutim, ruta Putevima Tesle želi da istakne i manje poznat, evropski deo života Nikole Tesle, što uvek intrigira i privlači, ali i izuzetno vredno industrijsko nasleđe koje mnogi i ne prepoznaju kao kulturnu vrednost. U okviru rute smo, recimo, prvi put za javnost otvorili stogodišnje kabinete Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i neke od stogodišnjih hidroelektrana EPS-a. Za te obilaske se uvek traži mesto više”, rekla je Graf.



Kulturna ruta “Putevima Tesle” je uspela da udruži više sektora - kulturu, nauku, obrazovanje, turizam i privredu, ali i da aktivno uključi lokalne zajednice, a Graf skreće pažnju da pored velikog naučnog, kulturnog, obrazovnog i privrednog značaja, ruta “Putevima Tesle” je posvećena i temi mira i pomirenja.



Sam Tesla je, podseća ona, radio na dobrobit celog čovečanstva, a i poznato je koliko su ga, recimo, pogađali zločini Drugog svetskog rata.



Nažalost Teslu neki tako ne vide i “Klaster puteva kulture” je, prema njenim rečima, već imao probleme sa pojedincima koji su pokušavali i pokušavaju da uruše projekat na razne načine i izazovu podele.



“Nikola Tesla je vrsta disonantnog nasleđa i svaka politizacija, tendenciozno menjanje istorijskih činjenica, deljenje na više struja u samoj Hrvatskoj, deljenje na nacionalnoj osnovi, podsticanje ''takmičarskog duha'' i rivalstva između Hrvatske i Srbije, koje se poslednjih meseci nažalost širilo kroz pojedine medijske izjave, štetno je za sam razvoj projekta i potpuno suprotno principima kulturnih ruta Saveta Evrope”, ističe Graf. 



Rute Saveta Evrope, dodaje, promovišu transnacionalnu saradnju, zajedničko evropsko nasleđe, kulturnu raznolikost, međusobno razumevanje, ljudska prava.



“Cilj Uneskovog programa ruta je interkulturalni dijalog, prekogranična saradnja, održivost i benefit za lokalne zajednice, kao i jačanje veza između kulture i turizma. Stoga verujemo da je ova zajednička sertifilacija rute Putevima Tesle, kroz Klaster puteva kulture kao međunarodnu mrežu, ogroman korak napred za ceo region”, istakla je Graf.