Путевима Тесле-интеркултурни дијалог и прекогранична сарадње

Рута “Путевима Тесле” обухвата 10 земаља у којима је велики научник оставио трага: Србију, Хрватску, Словенију, Аустрију, Мађарску, Чешку, Француску, Немачку, Велику Британију и САД.



У Србији обухвата Музеј Николе Тесле и све оно што је Тесла видео и обишао када је 1892. године посетио Београд, затим Неготин као родни град Ђорђа Станојевића и десет малих старих хидроелектрана Електропривреде Србије, које су прави живи музеји, а настале су махом захваљујући великом пријатељству и сарадњи Тесле и Станојевића. 



На “Путевима Тесле” је и Музеј Јована Јовановића Змаја у Сремској Каменици, Теслиног омиљеног песника, затим манастир Шишатовац одакле потиче Теслина љубав према голубовима, као и Завичајни комплекс Михајла Идворског Пупина, Теслиног савременика, пријатеља и донекле ривала.



Хрватски део руте обухвата Сењ, као место у којем је столовао Теслин отац, Смиљан - родно место Николе Тесле, Карловац - град у коме је завршио гимназију, Загреб и Технички музеј „Никола Тесла“, као и старе хидроелектране Озаљ и Крка.



Тесла је 1878/1879. живео и први пут у животу радио баш у Марибору, зато је и овај град значајан за развој европских “Путева Тесле”. 



Рута обухвата и Грац и Праг с обзиром да је Тесла у овим градовима студирао, затим Будимпешту, Стразбур и Париз јер је ту радио и оставио трага, Лондон у коме је држао предавања, и наравно САД где је провео већи део свог живота.



Према речима Мануеле Граф, председнице Управног одбора “Кластера путева културе”, туристи, али и посетиоци из локалних средина, могу на овој рути уживати у изложбама, експериментима, предавањима, обиласцима, као и разним другим дешавањима инспирисаним Теслом и његовим животом, временом електрификације и индустријализације. 



Ради се и на креирању додатних садржаја и тура, а туристичке агенције које су чланице “Кластера путева културе” (Глоб Метрополитен и Панацомп) већ имају у понуди разне пакете, од шетних тура до неколико дана на “Путевима Тесле”, а наравно на упит може да се креира и тура специјално скројена за одређене потребе, објаснила је Граф Танјугу.



Музеј Николе Тесле је, каже, свакако један од најпосећенијих јер чува целокупну заоставштину великог научника и његов архив, који је једини архив на свету у целости укључен у Унесков Светски регистар културне баштине “Памћење света”. 



Права атракција је и хироелектрана на Нијагари, а последњих година, како истиче Граф, све више расте интересовање и за Теслину лабораторију “Njardеnclyffе”, која је претворена у научни центар. 



“Међутим, рута Путевима Тесле жели да истакне и мање познат, европски део живота Николе Тесле, што увек интригира и привлачи, али и изузетно вредно индустријско наслеђе које многи и не препознају као културну вредност. У оквиру руте смо, рецимо, први пут за јавност отворили стогодишње кабинете Електротехничког факултета у Београду и неке од стогодишњих хидроелектрана ЕПС-а. За те обиласке се увек тражи место више”, рекла је Граф.



Културна рута “Путевима Тесле” је успела да удружи више сектора - културу, науку, образовање, туризам и привреду, али и да активно укључи локалне заједнице, а Граф скреће пажњу да поред великог научног, културног, образовног и привредног значаја, рута “Путевима Тесле” је посвећена и теми мира и помирења.



Сам Тесла је, подсећа она, радио на добробит целог човечанства, а и познато је колико су га, рецимо, погађали злочини Другог светског рата.



Нажалост Теслу неки тако не виде и “Кластер путева културе” је, према њеним речима, већ имао проблеме са појединцима који су покушавали и покушавају да уруше пројекат на разне начине и изазову поделе.



“Никола Тесла је врста дисонантног наслеђа и свака политизација, тенденциозно мењање историјских чињеница, дељење на више струја у самој Хрватској, дељење на националној основи, подстицање ''takmičarskog духа'' и ривалства између Хрватске и Србије, које се последњих месеци нажалост ширило кроз поједине медијске изјаве, штетно је за сам развој пројекта и потпуно супротно принципима културних рута Савета Европе”, истиче Граф. 



Руте Савета Европе, додаје, промовишу транснационалну сарадњу, заједничко европско наслеђе, културну разноликост, међусобно разумевање, људска права.



“Циљ Унесковог програма рута је интеркултурални дијалог, прекогранична сарадња, одрживост и бенефит за локалне заједнице, као и јачање веза између културе и туризма. Стога верујемо да је ова заједничка сертифилација руте Путевима Тесле, кроз Кластер путева културе као међународну мрежу, огроман корак напред за цео регион”, истакла је Граф.