Пушење директно повезано са раком плућа, болест однесе 5.000 људи годишње

Одав­но је по­зна­то да је пу­ше­ње ди­рект­но по­ве­за­но са на­стан­ком кар­ци­но­ма плу­ћа, од ко­јег у на­шој зе­мљи сва­ко­днев­но умре 13 осо­ба. По то­ме је Ср­би­ја ме­ђу во­де­ћим зе­мља­ма у Евро­пи. Ме­ђу­тим, упр­кос чи­ње­ни­ци да су ви­ше од 90 од­сто обо­ле­лих од ра­ка плу­ћа пу­ша­чи, за­бри­ња­ва­ју­ће је да број оних ко­ји кон­зу­ми­ра­ју ду­ван у на­шој зе­мљи стал­но ра­сте, а по­го­то­ву ме­ђу мла­ђим ге­не­ра­ци­ја­ма. Де­ца да­нас по­чи­њу да пу­ше већ у основ­ној шко­ли, из­ме­ђу 11 и 15 го­ди­не. Нај­че­шће ко­ри­сте елек­трон­ске ци­га­ре­те ко­је су им за­ни­мљи­ве због раз­ли­чи­тих уку­са и аро­ма. Овај не­по­вољ­ни тренд по­твр­ђу­ју и ста­ти­стич­ки по­да­ци Ин­сти­ту­та “Ба­тут”, по ко­ји­ма је­дан од пет уче­ни­ка у на­шој зе­мљи је про­ба­ло елек­трон­ске ци­га­ре­те, а ко­ри­шће­ње ова­квих ду­ван­ских про­из­во­да, као и сну­са, ду­ва­на ко­ји се жва­ће, ра­сте са уз­ра­стом. Па та­ко, 15 од­сто уче­ни­ка је бар јед­ном пу­ши­ло ци­га­ре­те, 12,8 од­сто нар­ги­ле и 6,3 од­сто за­гре­ва­ни ду­ван­ски про­из­вод.

Оља Ћо­ро­вић из Удру­же­ња за бор­бу про­тив ра­ка плу­ћа “Пу­ним плу­ћи­ма" ре­кла је да је њи­хов циљ да сма­ње кон­зу­ма­ци­ју ци­га­ре­та код де­це и мла­дих и да по­ша­љу ја­сну по­ру­ку јав­но­сти о штет­но­сти ду­ван­ског ди­ма. Ис­при­ча­ла је да је она би­ла пу­шач два­де­се­так го­ди­на, и оста­ви­ла је ду­ван то­ком труд­но­ће и до­је­ња. Се­дам го­ди­на ни­је за­па­ли­ла ци­га­ре­ту, али уз му­жа ко­ји је био стра­ствен пу­шач по­но­во је по­че­ла и то елек­трон­ску ци­га­ре­ту.

"Убр­зо сам по­но­во пре­шла на кла­сич­не ци­га­ре­те и две го­ди­не ка­сни­је, са­зна­ли смо да су­пруг има кар­ци­ном плу­ћа. Иако је до та­да го­во­рио да не мо­же да их оста­ви, ни­ка­да ни­је ни по­ку­шао, од­мах је оста­вио ци­га­ре­те ка­да је до­био ди­јаг­но­зу. И ја сам пре­ста­ла ка­ко бих му би­ла по­др­шка. На­жа­лост, пре­ми­нуо је у 56. го­ди­ни. Не­мој­те че­ка­ти да се раз­бо­ли­те. Оста­ви­те ци­га­ре­те чим пре", ре­кла је Оља Ћо­ро­вић.

Ди­рек­тор Кли­ни­ке за пул­мо­ло­ги­ју УКЦ Ср­би­је др Ми­ха­и­ло Стје­па­но­вић ка­зао је да је кар­ци­ном плу­ћа под­му­кла бо­лест, јер у тре­нут­ку ка­да се осе­те пр­ви симп­то­ми ве­ћи­на бо­ле­сни­ка је већ у ме­та­стат­ском ста­ди­ју­му бо­ле­сти. Симп­то­ми у по­чет­ку мо­гу да бу­ду вр­ло не­спе­ци­фич­ни - ка­шаљ ко­ји ду­же тра­је и не про­ла­зи на при­ме­ну ан­ти­би­о­ти­ка, про­лон­ги­ра­но фе­брил­но ста­ње, ма­лак­са­лост, гу­би­так апе­ти­та, бо­ло­ви у гру­ди­ма.

Од кар­ци­но­ма плу­ћа у Ср­би­ји обо­ли го­то­во 7.000, а на жа­лост умре ви­ше од 5.000 осо­ба. Прак­тич­но на сва­ка два са­та јед­на осо­ба пре­ми­не. Је­дан од нај­ва­жни­јих пред­у­сло­ва успе­шног ле­че­ња, је ра­но от­кри­ва­ње ра­ка плу­ћа, што у Ср­би­ји ни­је слу­чај, јер се код ви­ше од 70 од­сто па­ци­је­на­та от­кри­је у по­след­њем ста­ди­ју­му. Та­да су шан­се за успе­шно из­ле­че­ње го­то­во ни­ка­кве.

"До­дат­ни про­блем пред­ста­вља чи­ње­ни­ца да ве­ћи­ну бо­ле­сни­ка ко­ји обо­ле од кар­ци­но­ма плу­ћа пред­ста­вља­ју пу­ша­чи ко­ји су већ на­ви­кли на ка­шаљ и ис­ка­шља­ва­ње и то их за­ва­ра. Не при­ме­те ка­да ка­шаљ по­ста­не упор­ни­ји, из­ра­же­ни­ји и про­ме­ни ин­тен­зи­тет. Упра­во у том пе­ри­о­ду че­сто се из­гу­би дра­го­це­но вре­ме, бо­лест уз­на­пре­ду­је, те­ра­пиј­ске мо­гућ­но­сти се сма­ње, а прог­но­за бо­ле­сти по­ста­не зна­чај­но ло­ши­ја", об­ја­снио је др Стје­па­но­вић.

Да­нас, иако се до­би­је ова ди­јаг­но­за не тре­ба гу­би­ти на­ду, јер уз по­моћ са­вре­ме­них те­ра­пи­ја, ко­је се у Ср­би­ји до­би­ја­ју о тро­шку оси­гу­ра­ња, рак плу­ћа ви­ше не мо­ра би­ти смр­то­но­сна, већ по­ста­је хро­нич­на бо­лест. Пре три го­ди­не др­жа­ва је пре­по­зна­ла про­блем па­ци­је­на­та и уве­ла са­вре­ме­не иму­но­ло­шке и ци­ља­не те­ра­пи­је за ле­че­ње ра­ка плу­ћа, уз по­моћ ко­јих обо­ле­ли у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва мо­гу ду­ги низ го­ди­на ква­ли­тет­но да жи­ве. Тре­нут­но је ско­ро 700 љу­ди на са­вре­ме­ним те­ра­пи­ја­ма, а у Удру­же­њу “Пу­ним плу­ћи­ма” се на­да­ју да ће их би­ти све ви­ше. На­ду им је да­ло и обе­ћа­ње над­ле­жних из РФ­ЗО да ће у нај­ско­ри­је вре­ме про­ши­ри­ти ин­ди­ка­ци­је и по­ве­ћа­ти број обо­ле­лих ко­ји при­ма­ју са­вре­ме­не иму­но­ло­шке и ци­ља­не те­ра­пи­је.

На­чел­ни­ца оде­ље­ња за мо­ле­ку­лар­ну и иму­но­те­ра­пи­ју кар­ци­но­ма плу­ћа Кли­ни­ке за пул­мо­ло­ги­ју УКЦ Ср­би­је до­цент­ки­ња др Ми­ли­ца Кон­тић Јо­ва­но­вић на­ве­ла је ка­ко по свим свет­ским во­ди­чи­ма са­ма хе­ми­о­те­ра­пи­ја ви­ше ни­је пр­ви те­ра­пиј­ски из­бор у ле­че­њу кар­ци­но­ма плу­ћа. У пот­пу­но­сти ју је за­ме­ни­ла ино­ва­тив­на те­ра­пи­ја, што за­и­ста пред­ста­вља ре­во­лу­ци­о­нар­ну про­ме­ну у ле­че­њу. Пре­ко 30 од­сто па­ци­јен­та са ме­та­ста­ским кар­ци­но­мом плу­ћа и ви­со­ком ПДЛ1 екс­пре­си­јом, ко­ји се ле­че иму­но­те­ра­пи­јом у пр­вој ли­ни­ји ле­че­ња, оства­ру­је пе­то­го­ди­шње пре­жи­вља­ва­ње, што је са хе­ми­о­те­ра­пи­јом би­ло не­за­ми­сли­во.

"Па­ци­јен­ти ко­ји има­ју драј­вер му­та­ци­је и ле­че се ци­ља­ном те­ра­пи­јом оства­ру­ју и ду­же пре­жи­вља­ва­ње од на­ве­де­ног. За­то је ва­жно про­ши­ри­ти ин­ди­ка­ци­је за ле­че­њем овим ви­до­ви­ма те­ра­пи­је. Та­ко­ђе, у Ср­би­ји још увек не­ма­мо мо­гућ­но­сти да да­је­мо ком­би­но­ва­ну иму­но и хе­ми­о­те­ра­пи­ју, ко­ја је ефи­ка­сни­ја од са­ме хе­ми­о­те­ра­пи­је. Не­ма­мо мо­гућ­но­сти да да­је­мо иму­но­те­ра­пи­ју у дру­гој или ка­сни­јим ли­ни­ја­ма ле­че­ња и не­ма­мо све ци­ља­не те­ра­пи­је за па­ци­јен­те ко­ји има­ју рет­ке драј­вер му­та­ци­је. Та­ко­ђе, не­ма­мо мо­гућ­ност за ле­че­ње ино­ва­тив­ном те­ра­пи­јом у ра­ним ста­ди­ју­ми­ма бо­ле­сти, што је од не­дав­но по­ста­ло стан­дард ле­че­ња пре­ма ак­ту­ел­ним свет­ким во­ди­чи­ма", ис­та­кла је др Кон­тић Јо­ва­но­вић.

Љ. Пе­тро­вић