PUNE ULICE NAPUŠTENIH ŽIVOTINJA Začarani krugovi neodgovornosti
Ledeni dani koji su, nadamo se, iza nas, poslužili su dobro algoritmima društvenih mreža i ostalih „povezanih lica“, da nas podsete na napuštene životinje koje lutaju zaleđenim ulicama i traže nekakav zaklon i malo hrane.
Dobra je stvar što se u slučaju brige o životinjama dosta toga sa interneta „prelije“ i u opipljivu stvarnost, pa su mnoge napuštene životinje ovih dana ipak dobile malo više pažnje.
U Srbiji već petnaestak godina konstatno raste broj udruženja koja se na neki način bave zaštitom životinja i njihovih prava, koja im u našoj državi garantuje zakon, ali o generalnom odnosu ljudi prema životinjama u Srbiji, ali i o svim sistemskim rešenjima koja se trenutno primenjuju u ovoj oblasti kod nas, možda i najbolje govore “suvi” statistički podaci dobijeni iz Vrhovnog javnog tužilaštva i izveštaja Državne revizorske institucije.
Naime, u prethodne dve godine bilo je prijavljeno oko 300 osumnjičenih za krivično delo ubijanje, zlostavljanje i mučenje životinja.
Prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, prošle godine je za to krivično delo optuženo 28 lica i doneto trideset osuđujućih presuda, od toga osam na kazne zatvora, a ostalo su uslovne osude i novčane kazne.
Ti podaci govore da se takva dela događaju i prijavljuju prilično često, ali da procenat osuđujućih presuda nije impresivan što važi i za samu oštrinu izrečenih kazni.
Dok se to donekle može pravdati relativno teškim dokazivanjem dela i drugim teškoćama u vođenju takvih postupaka, potpuno nestvarno i neobjašnjivo zvuči podatak iz Izveštaja Državne revizorske institucije za četvorogodišnji period 2017- 2020 godine, koji kaže da je za odštete zbog ujeda pasa lutalica, iz kasa lokalnih samouprava isplaćeno neverovatnih pet milijardi dinara, odnosno blizu 50 miliona evra.
Već ovako ukršteni podaci zvuče kao još jedna teško shvatljiva slovenska antiteza, ali čak ni ta stilska figura nije dovoljna za poslednji čin ovog zapleta.
Naime, utvrđeno je da iste one lokalne samouprave (čak 70 odsto njih) koje su platile 5 milijardi odštete zbog ujeda pasa, nisu izrekle NIJEDNU kaznu za neodgovorno ponašanje vlasnika pasa, dok je u 20 odsto izrečeno manje od 10 kazni i svega u 10 odsto lokalnih samouprava je izrečeno više od deset takvih kazni.
Revizorski izveštaj kaže i da osim što su se sistemi kontrole lokalnih samouprava pokazali kao nedovoljni, u većini opština nisu preduzimane nikakve aktivnosti na razvijanju svesti građana o odgovornom vlasništvu.
Nameće se pitanje gde preseći ovaj očigledno začarani krug, odnosno gde prekinuti pomenutu antitezu: nit volimo životinje (preko 300 prijava), nit osuđujemo prijavljene ( samo 30 presuda), niti kažnjavamo neodgovorne vlasnike životinja (nula kazni), već plaćamo odštetu svakom ko kaže da ga je ujelo pašče na ulici (5 milijardi dinara od 2017 do 2020).
Napuštanje životinje zabranjeno je Zakonom o dobrobiti životinja i propisano je da u okolnostima nemogućnosti daljeg držanja, vlasnici moraju da je adekvatno zbrinu, udome, a prekršioci se prijavljuju Veterinarskoj inspekciji koja ima nadležnost za izricanje prekršajne novčane kazne do 50.000 dinara.
Ipak, od člana zakona koji sankcioniše ovaj prekršaj, ne samo da se kase nisu napunile već uglavnom zjape prazne dok, s druge strane, svakodnevno širom Srbije, sve je veći broj zapuštenih, izmučenih bivših ljubimaca tumara ulicama, atarima, šumama...
Niko Perković
