Pukovnik Zorić: Maketama smo nasamarili NATO 1999. godine
BEOGRAD: Pukovnik u penziji Boško Zorić rekao je danas da je Vojska SRJ tokom NATO bombardovanja 1999. godine u saradnji sa grupom entuzijasta i vazduhoplovnim modelarima napravila različite makete koje su zavarale NATO i na taj način sačuvala deo borbenih aviona Mig-29 od uništenja.
Zorić je za K1 rekao i da je NATO gađao i makete mostova na Kosovu i Metohiji koje je postavila Vojska SRJ.
"Na Kosovu 1999. godine moje kolege su uspešno postavile makete mostova koji su predstavljeni kao prepreka za tenkove, i vešto su ih maskirali tako da izgledaju kao da su mostovi od asfalta. NATO je gađao upravo te mostove. A za izradu maketa su korišćeni guma, krpa, daska i možda neki limar, neka je sve to ukupno koštalo 2.000 evra, a zahvaljujući tome, nije srušen naš nijedan pravi most", istakao je Zorić.
Dodao je da se "mamci" vekovima primenjuje u ratovanju i da je u šestom veku kineski mislilac i vojni teretičar u svom delu "Umeće ratovanja" Sun Cu preporučio korišćenje mamaca radi obmane neprijatelja.
"Osnovna ideja svakog vojskovođe je da zavara svog protivnika i prikrije svoje prave namere", rekao je Zorić i napomenuo da je u Prvom svetskom ratu korišćeno lažno artiljerijsko oružje napravljeno od raznih materijala.
Zorić je dodao da su nekada pravljene i lutke konja kako bi neprijatelj bio obmanjen o pravoj snazi i broju vojnika.
"A u Drugom svetskom ratu tokom iskrcavanja u Normandiju korišćena su razna sredstva da se prikriju vojnici kako bi se generali Vermahta doveli u zabunu", objasnio je Zorić.
Vojni analitičar i predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, Vlade Radulović, rekao je za K1 da su sredstva kojima se gađa jedna maketa deset i više puta skuplje od te iste makete.
"Prvi i osnovni cilj je da prikrijete pravo stanje, zatim da obmanete neprijatelje da skupom municijom dejstvuju i na taj način otkriju svoj položaj. Kada je reč o cenama, zavisi od kompanije do kompanije. Italijani imaju dobro tržište kada je reč o maketama. Obično su cene između 1.000 i 3.000 evra, ali zaista nisu velike ako znate šta možete da dobijete", naglasio je Radulović.
Kako je objasnio, danas makete moraju imati emitere lažnog radarskog zračenja, jer postoji tehnologija koja hvata taj odraz lažnih maketa.
Naglašava da je od početka rata u Ukrajini češka kompanija za proizvodnju lažnog oružja na naduvavanje udvostručila prodaju i kako je istakao, to je dobar primer koji prikazuje da postoje "neki drugi ljudi u ovom vojnom sistemu koji su važni za bojište", poput vojnih inženjera koji izrađuju makete.
"Najplastičniji“ primer samog koncepta maskiranja bio bi Trojanski konj", podsetio je Radulović i napomenuo da on predstavlja ideju da pronađete način kako da nešto sakrijete.
"Iz Drugog svetskog rata imamo primer kako su Nemci oslikavali situaciju da imaju veći broj oklopnih vozila nego što imaju. Nađete livadu, sa oklopnim vozilima napravite što više tragova i sakrijete ih u šumarak. Neprijatelj traži tragove vozila i kada naiđe na tragove koje ste ostavili on se zapita koliko vas zapravo ima", dodao je Radulović.