Prva državna matura krajem školske 2021/2022.

Za učenike koji završavaju trogodišnje profile državna matura biće održana 2021/2022, dok je za đake koji pohađaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju planirana 2022/2023. Počev od 2023/2024. godine, u školi će se polagati stručna, umetnička i opšta matura, u skladu sa zakonom.

Nejednako vrednovanje znanja učenika, nepoverenje visokih škola u dosadašnje rezultate maturskih ispita i preopterećenost mladih, koji u istoj sezoni polažu i prijemni ispit za upis na fakultet, ponekad i na više njih, bili su razlozi da se u obrazovni sistem uvede standardizovana državna matura. U prvom pilotiranju krajem oktobra 2020. učestovovala je 101 srednja škola, izabrana metodom slučajnog odabira. Tokom tri dana ukupno je testirano 4.067 đaka, od čega je zadatke iz opšteobrazovnih predmeta i stručno-teorijskih delova stručnih ispita polagalo 4.190 učenika trećeg razreda, a praktične zadatke njih 249. Supervizori, direktori, nastavnici i učenici koji su u tome učestvovali ukazali su na visok stepen regularnosti, te je donet zaključak da su škole, bez obzira na otežane epidemijske okolnosti, spremne za organizovanje standardizovanih ispita, što će za trogodišnji stepen stručne spreme biti realizovano već narednog maja odnosno juna.

Izmenama ovog zakona (član 39, stav 3) otvara se mogućnost srednjim školama da organizuju kombinovanu grupu za nastavu stranog jezika ukoliko nema dovoljno učenika iz jednog razreda. Uz saglasnost resornog ministra, to će biti primenjivo na redovna odeljenja sa manje od 15 takvih đaka, odnosno na odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke sa manje od 12 đaka. Kako navode, omogućavanje nastave stranog jezika uticaće na veći kvalitet učeničkih postignuća.

„Ukoliko nema redovne nastave u toku školske godine, učenici na kraju godine polažu razredni ispit, čime im se povećavaju njihove obaveze. Formiranjem grupa za izučavanje stranog jezika iz dva ili više različitih razreda koja ima najmanje 15 učenika, odnosno kombinovane grupe na nivou dva ili više različitih razreda koja ima najmanje 12 učenika u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke, uz saglasnost ministra, omogućava se redovna nastava. Ovaj problem formiranja odeljenja za izučavanje stranih jezika je naročito prisutan u gimnazijama u kojima pored opštih tipova i smerova postoji i odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke. Planovi ovih odeljenja su različiti i ne mogu se formirati grupe iz tih odeljenja”, piše u dokumentu.

Još jedna novina jeste uvođenje Jedinstvenog informacionog sistema prosvete radi prikupljanja i elektronske obrade podataka o učenicima. Osim što se garantuje zaštita podataka o ličnosti, planirano je da se oni čuvaju pet godina. Nacionalnu pripadnost đaka osnovne škole dostavljaju Ministarstvu jedino kada se on upisuje u srednju školu pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja.

S. Milačić