Прва државна матура крајем школске 2021/2022.
Последњим изменама и допунама Закона о средњем образовању (члан 7) прописани су рокови који се односе на полагање завршног испита.
За ученике који завршавају трогодишње профиле државна матура биће одржана 2021/2022, док је за ђаке који похађају средње образовање и васпитање у четворогодишњем трајању планирана 2022/2023. Почев од 2023/2024. године, у школи ће се полагати стручна, уметничка и општа матура, у складу са законом.
Неједнако вредновање знања ученика, неповерење високих школа у досадашње резултате матурских испита и преоптерећеност младих, који у истој сезони полажу и пријемни испит за упис на факултет, понекад и на више њих, били су разлози да се у образовни систем уведе стандардизована државна матура. У првом пилотирању крајем октобра 2020. учестововала је 101 средња школа, изабрана методом случајног одабира. Током три дана укупно је тестирано 4.067 ђака, од чега је задатке из општеобразовних предмета и стручно-теоријских делова стручних испита полагало 4.190 ученика трећег разреда, а практичне задатке њих 249. Супервизори, директори, наставници и ученици који су у томе учествовали указали су на висок степен регуларности, те је донет закључак да су школе, без обзира на отежане епидемијске околности, спремне за организовање стандардизованих испита, што ће за трогодишњи степен стручне спреме бити реализовано већ наредног маја односно јуна.
Изменама овог закона (члан 39, став 3) отвара се могућност средњим школама да организују комбиновану групу за наставу страног језика уколико нема довољно ученика из једног разреда. Уз сагласност ресорног министра, то ће бити примењиво на редовна одељења са мање од 15 таквих ђака, односно на одељења за ученике са посебним способностима за филолошке науке са мање од 12 ђака. Како наводе, омогућавање наставе страног језика утицаће на већи квалитет ученичких постигнућа.
„Уколико нема редовне наставе у току школске године, ученици на крају године полажу разредни испит, чиме им се повећавају њихове обавезе. Формирањем група за изучавање страног језика из два или више различитих разреда која има најмање 15 ученика, односно комбиноване групе на нивоу два или више различитих разреда која има најмање 12 ученика у одељењима за ученике са посебним способностима за филолошке науке, уз сагласност министра, омогућава се редовна настава. Овај проблем формирања одељења за изучавање страних језика је нарочито присутан у гимназијама у којима поред општих типова и смерова постоји и одељење за ученике са посебним способностима за филолошке науке. Планови ових одељења су различити и не могу се формирати групе из тих одељења”, пише у документу.
Још једна новина јесте увођење Јединственог информационог система просвете ради прикупљања и електронске обраде података о ученицима. Осим што се гарантује заштита података о личности, планирано је да се они чувају пет година. Националну припадност ђака основне школе достављају Министарству једино када се он уписује у средњу школу под повољнијим условима ради постизања пуне равноправности у стицању образовања.
С. Милачић