Protest osoba sa invaliditetom, traže bolji položaj u društvu

Predstavnici udruženja predali su resornom ministarstvu listu zahteva u kojima, između ostalog, traže prijem kod ministra Zorana Đorđevića, da se poveća iznos za tuđu negu i pomoć, uklone arhitektonske barijere ispred svih objekata i omogući adekvatan prevoz osobama sa invaliditetom.



''Pre dve godine je potpisan sporazum sa GSP-om, ali mi još uvek nemamo hidraulične niskopodne platforme u autobusima. Danas bi mnogo više OSI bilo ovde, da su mogli da dođu'', rekao je za Tanjug predsednik udruženja ''Feniks" Branko Jokić.



Članovi Udruženja ''Feniks'' zahtevaju da OSI budu oslobođene plaćanja PDV-a, kao i da imaju pravo na besplatan taksi prevoz ili drugu vrstu prevoza koji je prilagođen OSI.Traže i da se izmeni i pravilnik o uslovima za dobijanje invalidskih pomagala, odnosno da rok zamene pomagala bude na svake tri godine.



Udruženje zahteva i da najbliži članovi porodice osobe sa invaliditetom koji nisu zaposleni, a brinu o OSI, dobiju status ličnog asistenta i mesečna primanja na nivou prosečne plate, kao i da zdrava deca, čiji su roditelji OSI, budu oslobođena plaćanja vrtića, školarine, ekskurzija.



Na spisku zahteva su i izmena i dopuna Zakona o sprečavanju diskriminacije OSI , izmena zakona o zdravstvenoj zaštiti, osnivanje Saveta za pitanja osoba sa invaliditetom pri Vladi Srbije, kao i izbor predstavnika OSI u republički parlament, gradske i opštinske skupštine i sekretarijate za socijalnu zaštitu.



Jokić je ocenio da je poslednjih godina učinjen određeni pomak u poboljšanju OSI, ali da to nije dovoljno.



''Mnogi objekti imaju prilaz za OSI, poput stanica MUP-a, ali postoji problem sa drugim ustanovama i sa stambenim zgradama. U Beogradu je to denekle rešeno, ali nije u drugim gradovima u Srbiji. Takođe, postoji problem sa stazama za slepe'', kazao je Jokić uz napomenu da je najveći problem u tome što se ne poštuje zakon.



Jokić je podsetio da je za danas bila najavljena četvrta parada OSI koja nije održana jer je, kako kaže, izostala podrška Grada Beograda i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.



Zorica Marković, majka 15-ogodišnje Milice koja boluje od cerebralne paralize, kaže da su roditelji dece sa invaliditetom uglavnom prepušteni sami sebi, iako bi, smatra ona, trebalo da imaju jednaka prava kao hranitelji koji brinu o takvoj deci.



''Hranitelji imaju pravo na tuđu negu i pomoć, na mesečnu naknadu i radni staž, a mi kao roditelji nemamo ništa. Ne primamo nikakvu pomoć, a ne možemo da radimo jer moramo da brinemo o deci 24 časa dnevno'', rekla je Marković.



Dragana Jovanović, samohrana majka 20-ogodišnje Nikolete koja ima cerebralnu paralizu, skreće pažnju da deca sa invaliditetom i njihove porodice žive u teškim materijalnim uslovima svakodnevno se suočavajući sa diskrimanicijom, a od države, kaže, očekuju da ih, na prvom mestu, sasluša.



''Važno je da imamo bolju saradnju i komunikaciju, da država shvati da su naša deca jednako bitna kao i ostali članovi društva. Uglavnom se sami snalazimo, pomaže nam rodbina ali ne možemo ceo život da se oslanjamo na to. Treba da brinemo o njihovoj budućnosti, a sadašnjost nam je mnogo teška'', rekla je Jovanović.