Prosveta prioritetan sektor samo na papiru
Povodom 8. novembra, a u slavu rođenja Vuka Stefanovića Karadžića i u ime svih koji se bave obrazovanjem, obavljajući najvažniju društvenu ulogu, Unija sindikata prosvetnih radnika Vojvodine skrenula je pažnju na nove-stare probleme.
Prema rečima potpredsednika USPRV Joce Kopčića, prosvetni radnici, kao i lane, svoj dan dočekuju u vanrednim okolnostima i možda najlošijim uslovima u poslednjoj deceniji, kako egzistencijalnim, tako i zdravstvenim.
Semafor sistem je u neku ruku dao dobre rezultate, ali nije predvideo da će oboleti veliki procenat nastavnog i nenastavnog osoblja, kaže Kopčić.
– Kadar za predmete kao što su informatika i prirodne nauke, bio je deficitaran odranije – napominje. – U neku ruku razumem one koji neće da uđu u nastavni proces, jer je u školama korona uzela maha, a s druge strane ima i kolega koje su godinama tražile svoje mesto u sistemu obrazovanja i nisu ga dobile, da li zbog neregularnih konkursa ili nečeg drugog. Kada u jednoj školi ne rade dva matematičara, to je već 50 odsto propuštenog gradiva, a kada imate jednog fizičara, koji ne dođe zbog korone, izgubljeno je 100 odsto časova. Treba znati da oni ne odlaze na redovno bolovanje od 14 dana, nego se često ono produžava na 21, pa i 30 dana, jer se posledice korone još dugo osete.
Destimulišuće mogu biti i početne plate nastavnika, učitelja i profesora, koje su ispod republičkog proseka, objašnjava član Predsedništva USPRV iz Bačke Palanke Petar Petrić.
– Ni oni sa dugim stažom nemaju znatno više, jer plata raste za 0,4% po godini i za maksimalno 15 odsto prestiže početnu zaradu. Postoji uredba Vlade koja nikad nije osporena, a to je da odnos zarada bude 1 : 2 : 3. To znači da bi zaposleni sa četvrtim stepenom stručne spreme: administrativni radnici, šefovi računovodstva, održavaoci računara i ostale opreme, trebalo da imaju duplo veću platu od minimalca, a nastavnici i profesori tri puta veću. Trenutno je odnos između najniže i najviše cene rada 1 : 1,8, pa pomenuti radnici sa srednjom školom imaju minimalnu zaradu ili hiljadu-dve veću.
Prosvetari okupljeni oko Unije pitaju se kada će biti usvojen zakon o platnim razredima, ako je 2015. Vlada Republike Srbije sa reprezentativnim sindikatima potpisala protokol kojim se na to obavezuje.
– Stalno se prolongira da jednom zasvagda budu definisani odnosi u čitavom državnom sektoru, pa je i sad rečeno da platni razredi neće biti uvedeni do 2023. godine – napominje Petrić. – U pomenutom povećanju zarade, iako se spominje da smo mi prioritet, nigde ne piše „prosveta”, valjda smo svrstani pod „ostali”. Osim toga, regres i topli obrok se već godinama ne isplaćuju. Trenutno je samo u Vojvodini pokrenuto preko 500 tužbi prema školama od strane radnika sa minimalnom zaradom, a mi se pitamo šta je sa tim stavkama i za ostale zaposlene.
S. Milačić