PROLEĆE U FEBRUARU NIJE BAŠ NEŠTO ČEMU SE VALJA RADOVATI U svetu ovako toplo nije bilo poslednjih 100.000 godina
"Ovako toplo nije bilo poslednjih 100.000 godina." "Naša planeta je sve ugroženija. To je poslednje upozorenje čovečanstvu!" "Kada je temperatura poslednji put bila ovako visoka, jednostavno rečeno, nije bilo gradova, knjiga, poljoprivrede ili pripitomljenih životinja... Bilo je to vreme neandertalaca..."
Ovo su samo neke od poruka koje su svetski klimatolozi poslali javnosti poslednjih dana. Jer, nakon što je evropski servis za klimatske promene - poznat i kao Kopernikus C3S početkom godine izneo alarmantan podatak da je 2023. oborila sve temperaturne rekorde (sa globalnom prosečnu temperaturom od 14,98 stepeni Celzijusa, što je čak 1,48°C iznad proseka predindustrijskog perioda 1850-1900), Svetska meteorološka organizacija je saopštila da je ovaj januar „najtopliji u istoriji posmatranja vremena i klime”.
Po podacima Kopernikusa, januarske temperature bile su znatno iznad proseka u severozapadnoj Africi, na Bliskom istoku i centralnoj Aziji, kao i u istočnoj Kanadi i južnoj Evropi - gde spadamo i mi. Globalno, prosečna mesečna temperatura vazduha bila je za čak 1,66 stepeni viša od procene januarskog proseka u periodu od 1850-1900. Dakle, prosečna globalna temperatura u proteklih dvanaest meseci (februar 2023 – januar 2024) bila je 0,64°C iznad proseka kada se gleda period od 1991. do 2020. a čak 1,52°C iznad pomenutog predindustrijskog proseka A februar preti da nastavi taj trend. O tome koliko su ovi podaci zapravo značajni ukazuje činjenica da je kao ključnog praga zagrevanja planete po Pariškom klimatskom sporazumu upravo nivo od 1,5 Celzijusovih stepeni iznad predindustrijskog perioda. I taj nivo je već dostignut, a pri tome sve ukazuje na to da će istim putem krenuti i ovaj februar.
A da nije u pitanju tek prosta igra brojki svedoči činjenica da svaki deseti deo stepena rasta temperature zapravo predstavlja dodatno termodinamičko gorivo koje pojačava toplotne talase i oluje, doprinosi dizanju mora i ubrzava topljenje ledenjaka i ledenih ploča. Razorne učinke ekstremnih vremenskih događaja, čija je učestalost jedan od znakova klimatskih promena, videli smo tokom poslednjih nekoliko meseci ne samo diljem planete, nego i na našem prostoru, kada su nam se prošlog leta na glavu sručile supećelijske oluje, rušeći sve pred sobom i odnoseći ljudske živote.
– Dostigli smo ciljanih 1,5°C mnogo pre no što se globalno procenjivalo i već vidimo cenu koju za to plaćamo – izjavio je povodom ovih uznemirujućih izveštaja Johan Rokstrom iz Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime. – Suočili smo se sa toplotnim talasima, sušama, nestašicama pijaće vode, poplavama, češćim i sve razornijim olujama čak i u područjima koji do sada nisu bili na udaru... To je jasno upozorenje čovečanstvu da se krećemo ka provaliji iz koje možda neće biti povratka mnogo brže od očekivanog.
I drugi klimatolozi su takođe veoma zabrinuti, pa je tako Samanta Burž, zamenica direktora Kopernikusovog programa za praćenje klimatskih promena upozorila da je sled vrlo vrućih godina itekako loša vest i za prirodu i za ljude, a Džeri Rog, profesor klimatskih nauka na londonskome Imperijal koledžu, upozorio je da će, ne svedu li se hitno globalne emisije gasova staklene bašte praktično na nulu, svet će uskoro preći sva sigurnosna ograničenja navedena u Pariškom klimatskom sporazumu.
Inače, Johan Rokstrom je uz sve to izneo i podatak da su i temperature površine mora rekordno visoke čak 10 meseci zaredom. „Lane je dinamika okeana jednostavno poludela i izvan je svih naučnih kestvica”, naveo je naučnik iz Potsdama. Govoreći o tome zašto je to važno, Roktrom je podsetio na činjenicu da okeani prekrivaju 70 procenata planete i održavaju Zemljinu površinu pogodnom za život apsorbirajući čak 90 posto viška toplote proizvedene zagađenjem: „Topliji okeani znače i više vlage u atmosferi, što rezultira sve nestalnijim vremenskim uslovima, poput silovitih vetrova i obilnih kiša”.
- Ekstremi koje smo primetili u poslednjih nekoliko meseci dramatično svedoče o tome koliko smo daleko od klime u kojoj se razvila naša civilizacija. To ima duboke posledice ne samo za Pariški sporazum nego za sva ljudska nastojanja. Ako želimo uspešno upravljati svojim portfeljem klimatskih rizika, moramo hitno dekarbonizovati naše privrede, koristeći sve znanje koje imamo da se pripremimo za budućnost – poručio je Karlo Buontempo, direktor Kopernikus službe za klimatske promene. – Ili te budućnosti jednostavno neće ni biti.
Miroslav Stajić