ПРОЛЕЋЕ У ФЕБРУАРУ НИЈЕ БАШ НЕШТО ЧЕМУ СЕ ВАЉА РАДОВАТИ У свету овако топло није било последњих 100.000 година

Ово су само неке од порука које су светски климатолози послали јавности последњих дана. Јер, након што је европски сервис за климатске промене - познат и као Коперникус Ц3С почетком године изнео алармантан податак да је 2023. оборила све температурне рекорде (са глобалном просечну температуром од 14,98 степени Целзијуса, што је чак 1,48°Ц изнад просека прединдустријског периода 1850-1900), Светска метеоролошка организација је саопштила да је овај јануар „најтоплији у историји посматрања времена и климе”.

По подацима Коперникуса, јануарске температуре биле су знатно изнад просека у северозападној Африци, на Блиском истоку и централној Азији, као и у источној Канади и јужној Европи - где спадамо и ми. Глобално, просечна месечна температура ваздуха била је за чак 1,66 степени виша од процене јануарског просека у периоду од 1850-1900. Дакле, просечна глобална температура у протеклих дванаест месеци (фебруар 2023 – јануар 2024) била је 0,64°Ц изнад просека када се гледа период од 1991. до 2020. а чак 1,52°Ц изнад поменутог прединдустријског просека  А  фебруар прети да настави тај тренд.  О томе колико су ови подаци заправо значајни указује чињеница да је као кључног прага загревања планете по Паришком климатском споразуму управо ниво од 1,5 Целзијусових степени изнад прединдустријског периода. И тај ниво је већ достигнут, а при томе све указује на то да ће истим путем кренути и овај фебруар.

А да није у питању тек проста игра бројки сведочи чињеница да сваки десети део степена раста температуре заправо представља додатно термодинамичко гориво које појачава топлотне таласе и олује, доприноси дизању мора и убрзава топљење ледењака и ледених плоча. Разорне учинке екстремних временских догађаја, чија је учесталост један од знакова климатских промена, видели смо током последњих неколико месеци не само диљем планете,  него и на нашем простору, када су нам се прошлог лета на главу сручиле супећелијске олује, рушећи све пред собом и односећи људске животе.

– Достигли смо циљаних 1,5°Ц много пре но што се глобално процењивало и већ видимо цену коју за то плаћамо – изјавио је поводом ових узнемирујућих извештаја Јохан Рокстром из Потсдамског института за истраживање утицаја климе.  – Суочили смо се са топлотним таласима, сушама, несташицама пијаће воде, поплавама, чешћим и све разорнијим олујама чак и у подручјима који до сада нису били на удару... То је јасно упозорење човечанству да се крећемо ка провалији из које можда неће бити повратка много брже од очекиваног.

И други климатолози су такође веома забринути, па је тако Саманта Бурж, заменица директора Коперникусовог програма за праћење климатских промена упозорила да је след врло врућих година итекако лоша вест и за природу и за људе, а Џери Рог, професор климатских наука на лондонскоме Империјал колеџу, упозорио је да ће, не сведу ли се хитно глобалне емисије гасова стаклене баште практично на нулу, свет ће ускоро прећи сва сигурносна ограничења наведена у Паришком климатском споразуму. 

Иначе,  Јохан Рокстром је уз све то изнео и податак да су и температуре површине мора рекордно високе чак 10 месеци заредом. „Лане је динамика океана једноставно полудела и изван је свих научних кествица”, навео је научник из Потсдама. Говорећи о томе зашто је то важно, Роктром је подсетио на чињеницу да океани прекривају 70 процената планете и одржавају Земљину површину погодном за живот апсорбирајући чак 90 посто вишка топлоте произведене загађењем: „Топлији океани значе и више влаге у атмосфери, што резултира све несталнијим временским условима, попут силовитих ветрова и обилних киша”.

- Екстреми које смо приметили у последњих неколико месеци драматично сведоче о томе колико смо далеко од климе у којој се развила наша цивилизација. То има дубоке последице не само за Паришки споразум него за сва људска настојања. Ако желимо успешно управљати својим портфељем климатских ризика, морамо хитно декарбонизовати наше привреде, користећи све знање које имамо да се припремимо за будућност – поручио је Карло Буонтемпо, директор Коперникус службе за климатске промене. – Или те будућности једноставно неће ни бити.

Мирослав Стајић