Projekti za posao za socijalno osetljive grupe
Vlada Srbije usvojila je 29. decembra Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu čiji je cilj stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva, razvijanje svesti o značaju socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva i zadovoljenje identifikovanih društvenih potreba.
Ovo je prvi put da se u našoj zemlji zakonom uređuje ova oblast, čime su stvoreni bolji uslovi za podsticanje ove vrste preduzetništva, kaže se u obrazloženju Vlade Srbije.
Šta tačno donosi ovaj zakon? Njime se, pre svega, uređuju pojam, ciljevi, načela i oblast delovanja socijalnog preduzetništva, pravni položaj, prava i obaveze subjekata koji obavljaju delatnost sa statusom socijalnog preduzetništva, uslovi za sticanje i prestanak statusa socijalnog preduzetništva, pojam društveno osetljivih grupa, podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva i podrška društveno osetljivim grupama, registracija statusa socijalnog preduzetništva, izveštavanje, nadzor i druga pitanja od značaja za socijalno preduzetništvo u Republici Srbiji.
Osnovni problem koji ovaj zakon treba da reši je taj što naš pravni sistem ne prepoznaje socijalnu ekonomiju i socijalno preduzetništvo kao kategorije od opšteg društvenog interesa, zbog čega ih država ne prepoznaje, prihvata, niti stimuliše, a to se prenosi i na pokrajinsku i lokalnu vlast.
S druge strane, do sada nije postojala ni evidencija subjekata koji posluju u skladu s načelima socijalne ekonomije i specifičnim, međunarodno prepoznatim standardima socijalnog preduzetništva, nemamo ni jedinstvenu i transparentnu bazu izveštaja o postupanju sa sredstvima koja se dodeljuju kao podsticaji socijalnom preduzetništvu, bilo da je reč o budžetskim ili donatorskim sredstvima, kao ni referentnu lista subjekata koji su zloupotrebili ta sredstva.
Socijalno preduzetništvo je poslovanje u kome se ostvarena dobit ulaže u integraciju društveno osetljivih grupa, zaštitu životne sredine, ruralni razvoj, obrazovanje, kulturu, socijalne inovacije i druge oblasti od šireg društvenog interesa. Propisane su i oblasti, odnosno vidovi socijalnog preduzetništva. Socijalno preduzetništvo naročito se ostvaruje kroz proizvodnju dobara i pružanje usluga (socijalnih, obrazovnih, zdravstvenih i drugih), radnu integraciju, poslovanje koje doprinosi održivom razvoju devastiranih područja i lokalnih zajednica, i poslovanje kojim se rešavaju problemi u drugim oblastima od opšteg interesa.
Takođe, definiše se ko su pripadnici društveno osetljivih grupa. Umesto nabrajanja konkretnih grupa, istaknuto je da se pripadnicima društveno osetljivih grupa smatraju osobe u sistemu socijalne zaštite, teže zapošljivi nezaposleni u skladu s propisima iz oblasti zapošljavanja i ostala teže zapošljiva lica iz posebno osetljivih kategorija, kao i pripadnici drugih osetljivih društvenih grupa, određenih zakonom. Ovakvo rešenje ostavlja mogućnost da se posebnim zakonima, koji definišu posebne osetljive društvene grupe, utvrde grupe koje se štite i ovim zakonom, kaže se u obrazloženju Vlade Srbije.
Zakon propisuje uslove za sticanje statusa socijalnog preduzetništva. Taj status mogu steći preduzetnici koji nisu paušalno oporezovani, jer su samo oni dužni da iskazuju dobit, što je uslov da bi se ograničilo raspolaganje sa dobiti, svi privredni subjekti, organizacije civilnog sektora registrovane za obavljanje privredne delatnosti, jer se samo ti subjekti civilnog sektora mogu baviti preduzetništvom.
Propisana je i obaveza tzv. „participativnog” upravljanja, koja obezbeđuje učešće u organima upravljanja najmanje jedne trećine lica na koja se odnosi ostvarenje društvene funkcije, a to su zaposleni radno sposobni pripadnici društveno osetljivih grupa ili korisnici proizvoda i usluga subjekta socijalnog preduzetništva, ili zaposleni. Ova obaveza nije propisana za preduzetnika, jer on svojim poslovanjem upravlja inokosno ili preko poslovođe.
Sredstva za podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva i za podršku radnoj integraciji pripadnika društveno osetljivih grupa obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i od poklona i donacija. Novac iz državnog budžeta može biti dodeljen subjektu socijalnog preduzetništva pod uslovom da taj subjekt posluje, odnosno da je aktivan najmanje godinu dana.
Predviđeno je i da Vlada osniva Savet za socijalno preduzetništvo, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu Zakona. Propisano je da Savet čine predsednik i 13 članova, kao i sekretar i zamenik sekretara koji se imenuju na četiri godine, te da Savet u roku od 30 dana od dana tog imenovanja donosi poslovnik o radu kojim bliže uređuje pitanja od značaja za njegov rad. Savet će činiti jednak broj predstavnika javnog i privatnog sektora, s tim da je predsednik Saveta iz javnog sektora. Takođe, šest članova imenuju se iz reda državnih službenika, od kojih se jedan član, u cilju ravnomerne regionalne zastupljenosti, imenuje iz reda zaposlenih u organima autonomne pokrajine.
Ostalih sedam članova imenovaće se iz reda predstavnika subjekata socijalnog preduzetništva i stručnjaka iz oblasti socijalnog preduzetništva. Savet će pre svega imati ulogu u pripremi Predloga programa za razvoj socijalnog preduzetništva, kao i izveštaja o njegovom sprovođenju. U roku od devet meseci od dana stupanja na snagu trebalo bi da bude usvojen Program razvoja socijalnog preduzetništva, kojim će se definisati mere podrške subjektima socijalnog preduzetništva za period od pet godina. Ove mere podrazumevaju ne samo finansijsku podršku, već i edukacije o socijalnom preduzetništvu, kao i promocije socijalnog preduzetništva.
Ivana Radoičić