Profesor dr Siniša Sević: Korona virus nije smrtna presuda

Imamo godinama korona viruse koji izazivaju oboljenja slična gripu, to su uglavnom bolesti kratkog toka, dobre prognoze i zbog toga do sada pažnja javnosti nije bilo toliko ni usmerena na ove viruse. Zadnji put smo se bavili korona virusima 2003. godine, kada je krenula epidemija SARS-a. To je virus koji je takođe iz grupe korona virusa, manje zarazan, ali više smrtan u odnosu na kovid-19 koji imamo sada - rekao je za RTS emisiju “TV ordinacija“ profesor dr Siniša Sević s Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.

Kako je objasnio, u pitanju je potpuno nov virus, s kojim se imunitet ljudi na plateti Zemlji do sada nije sretao. Krenuo je u decembru prošle godine iz Kine, a Svetskoj zdravstvenoj organizaciji prijavljena je epidemija 31. decembra 2019, te je malo vremena prošlo da bismo imali sve podatke.

- Virus SARS-a krenuo je iz divljih mačaka, virus koji takođe izaziva težak respiratorni sindrom krenuo je iz kamila, a pretpostavlja se da je i ovaj virus krenuo iz životinja, ali tačan rezervoar još nije utvrđen - napomenuo je dr Sević.

Simptomi svinjskog gripa i ovog virusa ne razlikuju se mnogo. I jedna i druga bolest u početku protiču kao grip. Kreće temperatura, slabost, malaksalost, zapušen nos, curenje iz nosa.

- Korona virus je pre svega vezan za respiratorne puteve i tu će se manifestovati bolest, pa ćemo imati kašalj, ako naš imunitet ne uspe da savlada bolest, onda ćemo imati otežano disanje, pa u najtežim slučajevima, nekad će možda trebati i bolničko lečenje. Bolest napada pluća, a u najtežim formama može da izazove sistemski zapaljenski odgovor, kada imamo tešku kliničku sliku koja zahteva bolničko lečenje u intenzivnim jedinicima. Takvih je, na svu sreću, najmanje, samo pet odsto obolelih. Najviše, 80 odsto obolelih, ima simptome lakše prehlade. Neki imaju težu kliničku sliku, poput gripa i imamo oko 15 odsto ljudi koji će zahtevati bolničko lečenje, što je otprilike procenat kao i kod sezonskog gripa. Prema do sada dostupnim podacima, smrtnost je na nivou od 2,3 odsto - istakao je dr Sević.

Prema njegovim rečima, nemamo puno saznanja o virusu i ne možemo da kažemo koliko ljudi dođe u kontakt s virusom i koliko ga ima u svom telu, u svojim respiratornim putevima, a ne pokazuje znake bolesti. Dr Sević je naveo da je jedino takvo istraživanje rađeno je na kruzeru u Japanu, gde su radili testiranje i onih koji nemaju nikakve simptome. Pokazalo se da oko 14 odsto ljudi ima ovaj novi koronavirus, a nemaju nikakve simptome.

- U uzrasnoj grupi do devet godina učestalost bolesti među do sada obolelima na planeti je svega jedan odsto. Od 10 do 19 godina takođe je samo jedan odsto u dosadašnjem toku epidemije. U grupi od 20 do 29 godina, njih je bila osam odsto, dakle do 29 godina svega 10 odsto obolelih u celoj epidemiji. Starijih od 80 godina bilo je tri odsto, a najveći broj obolelih je u grupi između 30. i 79. godine života, i tu je centar epidemije u ovom slučaju. Ali, pacijenti koji su umirali su oni koji su imali komorbiditete, dugotrajne, hronične bolesti koje su dodatno slabile njihov imunitet. To su kardiovaskularne bolesti, bolesti pluća, respiratornog sistema, šećerna bolest, onkološke, hematološke bolesti, ali i arterijska hipertenzija koja jeste iz grupe kardiovaskularnih, ali nju Svetska zdravstvena organizacija navodi kao poseban entitet, pošto je primećeno da zaista ima drugačiju manifestaciju kod onih koji je imaju, a imaju i koronavirus. Ti pacijenti mogu da očekuju težu kliničku sliku - naglasio je dr Sević.

Prvi simptomi su visoka temperatura, kašalj, kijavica, zapušen nos i suzne oči, sve ono što se očekuje i kada neko ima grip. Period inkubacije prema do sada dostupnim saznanjima je od jedan do 14 dana, s tim što je najveći broj obolelih imao inkubaciju od pet dana. Ukoliko smo bili u kontaktu s nekim ko je doputovao iz područja zahvaćenog bolešću, a ko je imao neki sindrom nalik gripu, ako ne obolimo u roku od 14 dana od tog kontakta, znači da se nećemo ni razboleti.

Kako kijati

- Ljudi koji imaju respiratorne simptome, kada kijaju ili kašlju to treba da rade u svoj lakat, ne u ruku, ili u papirnu maramicu za jednokratnu upotrebu i nju odmah bacimo, ne stavljamo je u yep, ne nosimo sa sobom, ne ostavljamo na stolu, jer i tako možemo da pokupimo virus. Ono što još uvek ne znamo je koliko dugo virus može da živi na predmetima, Raniji korona virusi na predmetima mogu da žive od nekoliko sati do nekoliko dana. Asepesol nije dezinficijent na bazi alkohola i nije preporučen od SZO kao dezinfekciono sredstvo u borbi protiv korona virusa, već samo alkoholna definzekciona sredstva - kazao je dr Sević i dodao kako prilikom govora, kijanja i kašljanja, iz naših usta fine čestice aerosola koje dospevaju otprilike do jednog metra u pravolinijskoj putanji i zato je preporuka razmaka između ljudi jedan metar, a još bolje je metar i po i nakoso.

- Prva linija borbe protiv svih infekcija generealno je da jačamo sopstveni imunitet, i to izbegavanjem stresa. Neredovna i neadekvatna ishrana je takođe stres za naše telo, neprospavane noći su stres za naše telo, gladovanje i dijete su takođe stres. Vrlo je bitno da održavamo higijenu ruku, jer se ovaj virus prenosi i kontaktom i vazduhom. Da što češće peremo ruke gelovima koji su na bazi alkohola ili, još bolje, sapunom i vodom. Ako se posle rukovanja sa zaraženom osobom ne operu ruke, a njima se dodirnu oči, nos ili usta, može da se dobije virus - objasnio je profesor Sević.

Maske za zaštitu

- Preporučen nivo zaštite za koronu i influencu je FFP2 i sve maske na kojima piše ta oznaka mogu da se smatraju adekvatnim u zaštiti od korona infekcije. SZO kaže da maske treba da nose oboleli i osobe koje brinu o njima, odnosno one koje ih leče, koje su u neposrednom kontaktu, bilo da su to zdravstveni radnici ili članovi porodice, jer se 80 odsto pacijenata neće ni lečiti u bolnici. Rizični pacijenti ne treba da se u jeku epidemije voze janim prevozom, odnosno gradskim autobusima, treba da izbegavaju neke velike skupove i da na taj način učine sve da se zaštite od ptencijalne infekcije - istakao je dr Sević.

- Oni koji nemaju komplikacije mogu da se leče kod kuće, kao i za svaki drugi sindrom sličan gripu, bez posebnih lekova, jer ih nemamo za koronavirus. Biće pod stalnim nadzorom epidemiološke i infektološke službe, a onih 20-ak odsto što zahtevaju bolničko lečenje, biće primljeni u klinike za infektivne bolesti, na odeljenja izlolacije ovih klinika, gde će im biti pružena potpuna medicinska pomoć i podrška. Nekih 14 do 15 odsto pacijenata zahtevaće samo rehidraciju i simptomatsku terapiju, odnosno infuziju, i na to će se oporaviti. Kod pet odsto bolesnika će se razviti teška forma bolesti koja će zahtevati lečenje u jedinicama intenzivne terapije. Nekada će pacijentima biti dovoljno da dobiju samo masku i kiseonik, nekada će biti na mehaničkoj ventilaciji, a najteže forme bolesti će morati da budu i na konvencionalnoj mehaničkoj ventilaciji pluća, na respiratoru - istakao je dr Sević i napomenuo kako se s porastom spoljne temperature očekuje pad broja obolelih, na osnovu inskustva sa drugim korona virusima i virusima influence.

LJ. Petrović