Prof. dr Nikolić na Skupštini UN: Moramo pravno zaštititi Planetu
NOVI SAD: Na zasedanju Skupštine Ujedinjenih nacija o životnoj sredini na temu Inovaciona rešenja za izazove u životnoj sredini i održiva potrošnja i proizvodnja (UNEA 4), koje je počelo ove nedelje u Najrobiju, u Keniji, u kome se nalazi sedište UN za afrički kontinent, učestvuje i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Dušan Nikolić.
Doskorašnji rektor UNS-a, inače ekspert za pravo životne sredine, u radu Skupštine UN učestvuje kao član delegacije Svetske trgovinske organizacije i predstavnik Međunarodne trgovinske komore u Parizu.
Skupština Ujedinjenih nacija o životnoj sredini je najviše svetsko telo na kome se donose odluke u toj oblasti, a skup u Najrobiju je najznačajniji tematski globalni događaj u 2019. godini, kaže dr Nikolić.
Kako dodaje, tokom petodnevnog zasedanja, u radu Skupštine učestvuju šefovi država i resorni ministri iz čitavog sveta, kao i prestavnici najznačajnijih međunarodnih organizacija.
Na Skupštini će, pom rečima dr Nikolića, biti razmotren pregled stanja životne sredine na globalnom nivou i po regionima, koji je pripremilo 250 naučnika iz 70 zemalja. Na toj osnovi ove nedelje biće vođene rasprave o aktuelnim temama u vezi s održivom ekonomijom.
U središtu interesovanja su napredne tehnologije, koje treba da omoguće efikasniju borbu protiv klimatskih promena, manju potrošnju raspoloživih resursa, smanjenje količine hrane koja postaje otpad, sprečavanje zagađenja okeana, mora i reka plastikom za jednokratnu upotrebu i sprečavanje smanjenja biodiverziteta, kaže dr Nikolić.
Posebna pažnja na ovom zasedanju, dodaje, posvećena je pravnim pitanjima, s obzirom na to da je i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutjerez ukazao na to da je pravna regulativa nedovoljno razvijena, da postoje brojne praznine i da za početak treba prespitati postojeća i uvesti nova načela na kojima treba da se zasniva savremeno pravo životne sredine.
U uvodnom obraćanju i apelu upućenom državama članicama, izvršni direktor Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu Džojs Msuja rekla je da je jasno da se mora transformisati način na koji sada ekonomije funkcionišu, kao i način na koji vrednujemo stvari koje trošimo, te da je cilj da se prekine veza između privrednog rasta i povećane upotrebe resursa i da se okonča kultura bacanja.
Prema procenama Ujedinjenih nacija na Zemlji će 2030. godine živeti oko 8,6 milijardi ljudi, gotovo milijardu više nego sada,objašnjava dr Nikolić.
Kako dodaje, s druge strane, resursi kojima raspolaže čovečanstvo se ubrzano troše i degradiraju.
Procene su da će do kraja ovog veka prosečna temperatura porasti za 3,4 posto, a globalno zagrevanje će dovesti do drastičnog rasta potrebe za pitkom vodom i vodom za navodnjavanje. U pojedinim delovima sveta već vladaju velike nestašice vode koja izaziva lokalne konflikte, plemenske ratove i masovne migracije stanovništva. U Podsaharskoj Afici dnevno umre oko 500 dece zbog bolesti koje su posledica nedostatka pitke i sanitarne vode. S druge strane, oko 80 odsto otpadne vode ispušta se u vodotoke bez prethodnog prečišćavanja i više od jedne trećine reka je zagađeno patogenim organizmima. Preko osam miliona tona plastičnog otpada svake godine završi u okeanima i morima. Svake godine se iskrči oko sedam miliona hektara šume (što odgovara površini Portugala), što u velikoj meri utiče na promene klime u pojedinim regionima i na povećanu potrebu za vodom..., poručio je naš sagovornik.
Tokom zasedanja Skupštine biće organizovan i poseban skup na kom će biti predstavljeni rezultati Ministarske konferencije o inovacionim rešenjima za zagađenje u jugoistočnoj Evropi i južnoj Evropi, održane u Beogradu krajem 2018.
D. D.