Privatizacija medija ugrozila lokalno informisanje

opštinama, rečeno je danas u Novom Sadu na konferenciji “Privatizacija medija-šansa ili nestanak”.    

Napominjući da do 31. oktobra, kada je okončan taj proceš privatizovanja, polovina medija nije našla nove vlasnike, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje Kalman Kuntić izrazio je bojazan da će nekoliko sredina u Vojvodini ostati bez lokalnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina, a pojedine i na srpskom jeziku.    

Kuntić je rekao da će, posle privatizacije medija, Subotica i ubuduće imati informisanje na jezicima nacionalnih manjina ali će ono biti “okrnjeno” jer, kako je dodao “ne vidim ko će u budućnosti sukcesivno informisati na hrvatskom jeziku, a o romskom i nemačkom da i ne govorimo”.    

Posle te privatizacije, po svemu sudeći, “nećemo ostati samo bez medija koji informišu na jezicima nacionalnih manjina, nego ćemo ostati i bez sadržaja na srpskom jeziku, koji je važan ne samo kao jezik većinskog naroda, nego i kao jezik zajedničke komunikacije” u našoj državi, upozorio je Kuntić.    

Ekspertkinja za medije u Novosadskoj novinarskoj školi dr Dubravka Valić Nedeljković smatra da će višejezični mediji, odnosno oni koji emituju programe na više od tri jezika, najlošije proći u ovoj privatizaciji.    

To su mediji koji bi trebalo da “neguju interkulturalnu saradnju, toleranciju i razumevanje između većinskog i manjinskih naroda u Vojvodini i Srbiji”, podsetila je ona i navela da je jedanaest od 14 takvih medija u pokrajini prestalo da postoji.    

Za njih nije bilo interesovanja u ovoj privatizaciji, pre svega “zato što se teško uporavlja nečim što je multikulturalno, multietničko i multijezičko kazala je Dubravka Valić Nedeljković naglasivši da su posledice privatizacije takve da je izgubljeno deset radio ili televizijskih programa na mađarskom jeziku i pet na slovačkom a ugašeni su i neki na rumunskom, romskom i nemačkom.    

Zzužana Serenčeš iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine ukazala je na, kako je rekla, veliki problem da “među novim vlasnicima medija u Srbiji nema naših kolega novinara, odnosno članova redakcija”.    

To je veoma loše jer, dodala je Serenčeš, oni bi po prirodi stvari trebalo da budu najzainteresovaniji za nastavak delatnosti i kvalitetan rad tih medija.  

Na toj tematskoj konferenciji predstavljen je dosadašnji proceš privatizacije državnih medija u Srbiji, sa naglaskom na one koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.    

Predočena su i iskuštva država regiona u toj oblasti a razmatrano je I aktuelno stanje u oblasti javnog informisanja.

(Tanjug)