Приватизација медија угрозила локално информисање

општинама, речено је данас у Новом Саду на конференцији “Приватизација медија-шанса или нестанак”.    

Напомињући да до 31. октобра, када је окончан тај процеш приватизовања, половина медија није нашла нове власнике, помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање Калман Кунтић изразио је бојазан да ће неколико средина у Војводини остати без локалног информисања на језицима националних мањина, а поједине и на српском језику.    

Кунтић је рекао да ће, после приватизације медија, Суботица и убудуће имати информисање на језицима националних мањина али ће оно бити “окрњено” јер, како је додао “не видим ко ће у будућности сукцесивно информисати на хрватском језику, а о ромском и немачком да и не говоримо”.    

После те приватизације, по свему судећи, “нећемо остати само без медија који информишу на језицима националних мањина, него ћемо остати и без садржаја на српском језику, који је важан не само као језик већинског народа, него и као језик заједничке комуникације” у нашој држави, упозорио је Кунтић.    

Експерткиња за медије у Новосадској новинарској школи др Дубравка Валић Недељковић сматра да ће вишејезични медији, односно они који емитују програме на више од три језика, најлошије проћи у овој приватизацији.    

То су медији који би требало да “негују интеркултуралну сарадњу, толеранцију и разумевање између већинског и мањинских народа у Војводини и Србији”, подсетила је она и навела да је једанаест од 14 таквих медија у покрајини престало да постоји.    

За њих није било интересовања у овој приватизацији, пре свега “зато што се тешко упоравља нечим што је мултикултурално, мултиетничко и мултијезичко казала је Дубравка Валић Недељковић нагласивши да су последице приватизације такве да је изгубљено десет радио или телевизијских програма на мађарском језику и пет на словачком а угашени су и неки на румунском, ромском и немачком.    

Ззужана Серенчеш из Независног друштва новинара Војводине указала је на, како је рекла, велики проблем да “међу новим власницима медија у Србији нема наших колега новинара, односно чланова редакција”.    

То је веома лоше јер, додала је Серенчеш, они би по природи ствари требало да буду најзаинтересованији за наставак делатности и квалитетан рад тих медија.  

На тој тематској конференцији представљен је досадашњи процеш приватизације државних медија у Србији, са нагласком на оне који извештавају на језицима националних мањина.    

Предочена су и искуштва држава региона у тој области а разматрано је И актуелно стање у области јавног информисања.

(Танјуг)