PRIČE SA KOSMETA Priča o Vilijemu Vokeru

Brojni tzv. mirotvorci, lobisti za pružanje dobrih usluga, strani novinari pakuju kofere i napuštaju južnu srpsku pokrajinu. I brojna ekipa posmatračke misije OEBS-a, na čelu sa Vilijamom Vokerom sa belim yipovima kreće ka Makedoniji, odnosno graničnom prelazu “Đeneral Janković” sad na albanskom “Eljez Han”.

Završili su svoju mirovnu misiju, “otkrili masakr 40 nevinih albanskih civila” u selu Račak opština Štimlje, i našli povod da svetske sile pokažu moć i da Srbima uvedu demokratiju. Pre toga su utvrdili ko su žrtve a ko počinioci. Naravno, Srbi su krivi zbog zločina protiv čovečnosti.

Pretičući kolonu vozila, prekoredno na granični prelaz “Đeneral Janković” stižu beli yipovi OEBS-a. U prvom yipu Vilijam Voker. Ne gasi motor velike mašine, žuri da što pre pređe u Makedoniju. Na izlaznoj traci carinik i vođa smene Zoran Mijučić Bokelj. Kroz otvoren prozor yipa traži dokumente i da se otvori gepek kako bi izvršio carinsku kontrolu.

Zabezeknut g. Voker se poziva na status, preti da će zvati direktora carine Mihalja Ketesa. Carinik Bokelj je neumoljiv, vozila i osoblje misije OEBS-a ne mogu dalje bez predhodne carinske kontrole. Vozila se parkiraju pored trake. G. Vilijam Voker se hvata telefona i dugo s nekim razgovara. I tako narednih sat i nešto vremena.

Ođednom, čuje se zvuk helikoptera kako se spušta na pistu cementare “ŠAR”. Po postrojenoj policiji vidi se da dolazi neko važan. Ubrzo pred zgradu carine stiže direktor carine Mihalj Kertes u pratnji vrha srpske policije.

Ulaze u kancelariju šefa prelaza. U pratnji uz dežurnog carinika ubrzo dolazi i Vilijam Voker sa svojom svitom. Traži se samo zapisničar - carinik sa nadimkom novinar. Počinje sastanak, direktor diktira imena članova OEBS-a i njihove činove. To valjda ide uz posmatračku misiju.

Nađen je kompromis, sva oprema, oruđe i oružje iz yipova mora da se donese u kancelariju i popiše. To će se konstatovati i u zapisniku. I stiže oprema: uređaj za noćno izviđanje, radio stanice, optička oprema, naoružanje i još štošta što i nije baš za posmatračku misiju kako ju je predstavljao g. Voker.

Nakon popisa opreme, oruđa i oružja ono se vraća u bele yipove. Sva komunikacija je vođena na srpskom jeziku, koju su dobro poznavali i domaćini i “gosti” iz posmatračke misije g. Vokera. I takav zapisnik potpisali su svi prisutni.

Na izlasku iz zgrade carine, šef misije se obraća cariniku Zoranu Mijučiću: “Da li si sad zaodovljan”. I dodaje: “Vratiću se ja, ali sa avionima i bombama”...

Nažalost, Voker je ostvario svoju pretnju. Za zasluge za albanski narod dobio je spomenik u selu Račak. Selo Račak je preimenovan u Fšati i Njokerit (Vokerovo selo). Sve njemu u čast što je doneo slobodu albanskom narodu. Navodne civilne žrtve koje su i bile povod za bombardovanje sahranjene su na vojničkom groblju...

Carinik Zoran Mijučić Bokelj se preselio iz svog Kosova Polja u Beograd, gde se od pre par godina upokojio.

Zoran Kostić