ПРИЧЕ СА КОСМЕТА Прича о Вилијему Вокеру

Бројни тзв. миротворци, лобисти за пружање добрих услуга, страни новинари пакују кофере и напуштају јужну српску покрајину. И бројна екипа посматрачке мисије ОЕБС-а, на челу са Вилијамом Вокером са белим yipovima креће ка Македонији, односно граничном прелазу “Ђенерал Јанковић” сад на албанском “Ељез Хан”.

Завршили су своју мировну мисију, “открили масакр 40 невиних албанских цивила” у селу Рачак општина Штимље, и нашли повод да светске силе покажу моћ и да Србима уведу демократију. Пре тога су утврдили ко су жртве а ко починиоци. Наравно, Срби су криви због злочина против човечности.

Претичући колону возила, прекоредно на гранични прелаз “Ђенерал Јанковић” стижу бели yipovi ОЕБС-а. У првом yipu Вилијам Вокер. Не гаси мотор велике машине, жури да што пре пређе у Македонију. На излазној траци цариник и вођа смене Зоран Мијучић Бокељ. Кроз отворен прозор yipa тражи документе и да се отвори гепек како би извршио царинску контролу.

Забезекнут г. Вокер се позива на статус, прети да ће звати директора царине Михаља Кетеса. Цариник Бокељ је неумољив, возила и особље мисије ОЕБС-а не могу даље без предходне царинске контроле. Возила се паркирају поред траке. Г. Вилијам Вокер се хвата телефона и дуго с неким разговара. И тако наредних сат и нешто времена.

Ођедном, чује се звук хеликоптера како се спушта на писту цементаре “ШАР”. По постројеној полицији види се да долази неко важан. Убрзо пред зграду царине стиже директор царине Михаљ Кертес у пратњи врха српске полиције.

Улазе у канцеларију шефа прелаза. У пратњи уз дежурног цариника убрзо долази и Вилијам Вокер са својом свитом. Тражи се само записничар - цариник са надимком новинар. Почиње састанак, директор диктира имена чланова ОЕБС-а и њихове чинове. То ваљда иде уз посматрачку мисију.

Нађен је компромис, сва опрема, оруђе и оружје из yipova мора да се донесе у канцеларију и попише. То ће се констатовати и у записнику. И стиже опрема: уређај за ноћно извиђање, радио станице, оптичка опрема, наоружање и још штошта што и није баш за посматрачку мисију како ју је представљао г. Вокер.

Након пописа опреме, оруђа и оружја оно се враћа у беле yipovе. Сва комуникација је вођена на српском језику, коју су добро познавали и домаћини и “гости” из посматрачке мисије г. Вокера. И такав записник потписали су сви присутни.

На изласку из зграде царине, шеф мисије се обраћа царинику Зорану Мијучићу: “Да ли си сад заодовљан”. И додаје: “Вратићу се ја, али са авионима и бомбама”...

Нажалост, Вокер је остварио своју претњу. За заслуге за албански народ добио је споменик у селу Рачак. Село Рачак је преименован у Фшати и Њокерит (Вокерово село). Све њему у част што је донео слободу албанском народу. Наводне цивилне жртве које су и биле повод за бомбардовање сахрањене су на војничком гробљу...

Цариник Зоран Мијучић Бокељ се преселио из свог Косова Поља у Београд, где се од пре пар година упокојио.

Зоран Костић