Previše zagađenog vazduha u Srbiji, potrebno menjati proizvodnju energije

Po mišljenju direktorke Centra za unapređenje životne sredine i članice Koalicije 27, Ivane Jovčić, reč je o važnom dokumentu, pre svega zbog činjenice da je ovo prvi zakon koji uređuje tu oblast. Međutim, nakon nekoliko godina izrade, i gotovo tri godine provedene „u fioci“, stiže sa zakašnjenjem i svojom ambicijom kaska za novim verzijama ovakvih zakona koji se usvajaju u svetu i EU.

- Ovaj Zakon je posledica ratifikacije Pariskog sporazuma i prenosi delove zakonodavstva EU, koje se u prethodnom periodu značajno promenilo, te je ovaj dugačak period izrade i usvajanja donekle smanjio pozitivne efekte koji je kao pravni akt trebalo da nam donese. Kao najvažniji elementi Zakona o klimatskim promenama nameću se  obaveza izrade strategije niskougljeničnog razvoja i akcionog plana za njeno sprovođenje, te izrada programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove – navodi Ivana Jovčić.

Ona naglašava da iako je u Zakonu navedeno da bi podzakonske akte trebalo doneti u roku od godinu dana nakon usvajanja zakona, to još uvek nije učinjeno. Od većeg broja podzakonskih akata neophodnih za sprovođenje Zakona, usvojena su samo dva.        

Ona smatra da klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih, ako ne i pojedinačno najveći izazov koji trenutno stoji pred celim čovečanstvom.

- Spektar problematike klimatskih promena je veoma širok i utiče na to kako ćemo živeti u budućnosti – kako će funkcionisati naše društvo, kakve promene će doživeti naša ekonomija i kako će izgledati naša životna sredina – kaže Ivana Jovčić -  Zbog toga smatramo da je osvetljavanje problema i dubinski pristup ovoj temi od izuzetnog značaja za naše društvo, kao i rešenja koja se nude godinama, čijom primenom bismo mogli da, korak po korak, uklanjamo prepreke ka ublažavanju posledica i zdravijoj i otpornijoj životnoj sredini, a posledično i boljem zdravlju građana.   

Prema njenim rečima, ublažavanje klimatskih promena je povezano sa aktivnostima koje treba da dovedu do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (pre svega ugljen-dioksida i metana), kako bi se ispunio cilj iz Pariskog sporazuma da zagrevanje Planete ostane dosta ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period, kao i da se ulože napori da to zagrevanje ostane ispod 1,5 stepeni. Ove aktivnosti su najviše povezane sa smanjenjem emisija u različitim industrijskim i energetskim sektorima, poput proizvodnje električne i toplotne energije, poljoprivrede, saobraćaja...

Podseća da način na koji trenutno proizvodimo energiju u Srbiji očigledno nije održiv, pogotovo ako uzmemo u obzir broj dana u godini sa prekoračenim maksimalnim vrednostima zagađujućih materija u vazduhu, ili posledica upotrebe uglja lošeg kvaliteta koji je bacio elektroenergetski sistem Srbije „na kolena“ i zbog čega već plaćamo visoku cenu uvoza električne energije.

- Ako govorimo o prilagođavanju klimatskim promenama možemo primetiti, već po samom nazivu, da su tu svrstane aktivnosti koje nam pomažu da na što bolji način utvrdimo koji izazovi su već nastali, i kako ćemo da reagujemo na njih – napominje Ivana Jovčić. - U ovoj oblasti se nalazi veliki broj izazova: štete koje nastaju zbog promene klimatskih obrazaca za naš region (promene u vremenu setve /žetve/prinosa, pojava bolesti poljoprivrednih kultura i stoke, pojava ili produženo delovanje štetočina na šumske ekosisteme...), ekstremnih vremenskih uslova (toplotni talasi, suša, velike količine padavina u kratkom periodu...), itd. Naravno, i u ovoj oblasti postoje brojna rešenja koja se nude, od rešenja zasnovanih na prirodi, promena vremena sadnje i vrsta kultura koje se sade, poljoprivrednih osiguranja, bolje urbano planiranje i unapređenje urbane infrastrukture, bolje upravljanje rečnim basenima, izgradnja sistema ranih upozorenja.

Događaji iz prethodnih nekoliko godina na žalost dobro ilustruju potrebu za prilagođavanjem na klimatske promene.

- Nakon suše iz 2012. godine, privreda Srbije je izgubila preko milijardu evra zbog pojave aflatoksina u kukuruzu kojim su hranjene krave, pa su povišene vrednosti aflatoksina pronađene i u mleku, što je omogućilo uvoznim mlekarama da zauzmu taj deo tržišta, dok je nakon poplava iz 2014. godine, šteta koja je nastala koštala građane Srbije gotovo dve milijarde evra. Pravilo postoji i kaže: „Svaki uloženi dinar u prilagođavanje na klimatske promene je ekvivalentan sa najmanje šest dinara koji su uloženi u rešavanje posledica nečinjenja, odnosno, izostanka prilagođavanja na klimatske promene“ – zaključuje Ivana Jovčić.

        Zorica Milosavljević