PREPODOBNI JOVAN KASIJAN bio je učenik OVOG VELIKOG SVECA i OBJASNIO ŠTA SE DEŠAVA SA DUŠAMA KAD UMREMO
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen prepodobnom Jovanu Kasijanu.
Ovaj veliki duhovnik rodio se u Rimu od slavnih roditelja. U mladosti je izučavao sve svetske nauke, naročito filozofiju i astronomiju. Potom se predao izučavanju Svetoga pisma.
Želeći sve viši stepen savršenstva, Kasijan je otišao iz Rima u Carigrad, da lično čuje i vidi svetog Jovana Zlatousta. Zlatoust ga je poučavao i posvetio za đakona.
Kasijan se uputio dalje na Istok, da se još više nauči i usavrši. Najviše se zadržao u Misiru, u Nitriji, među čuvenim duhovnim atletima, od kojih se naučio vežbanju u svakoj dobrodetelji.
Napokon se vratio opet na Zapad, i nastanio u gradu Marselju. Tu je osnovao dva manastira, jedan muški i jedan ženski.
Na molbu monaha napisao je Kasijan više spisa, od kojih je naročito koristan za ljubitelje duhovnog života: "Osam knjiga o borbi protiv osam glavnih strasti". Vrlo mu je važan spis protiv jeretika Nestorija. Ovaj spis napisao je Kasijan na molbu arhiđakona Lava.
Prepodobni Jovan Kasijan jasno formuliše aktivno stanje duše posle smrti u odgovoru jereticima koji veruju da je duša posle smrti nesvesna - Duše posle rastanka od tela nisu prazne, ne ostaju bez ikakvih osećanja, to dokazuje jevanđeljska priča o Lazaru i bogatašu… Duše upokojenih ne samo da se ne lišavaju svojih osećanja, već ne gube ni raspoloženja svoja, tj. nadu i strah, radost i tugu, i nešto od onog što očekuju na sveopštem Sudu već sad počinju da predosećaju… One postaju još življe i još revnosnije počinju da slave Boga.
Posluži verno Gospodu i obogati mnoge mudrošću pa se preseli u večni život 435. godine. Mošti svetog Kasiana i danas počivaju u Marselju.
Prema narodnom verovanju, vernici bi na današnji dan trebalo da zapale sveću u crkvi i pomole se za duše upokojenih.
