Pozovi 194 kad je stvarno hitno

 u što skorije vreme dobije svoju zgradu. Kako nam je potvrdio direktor Zavoda, specijalista interne medicine dr Bogdan Živanović, projektna dokumentacija je u osnovi pripremljena i, ako sve bude teklo po planu, na proleće bi mogla početi radovi na gradskom placu omeđenom Bulevarom patrijarha Pavla i ulicama Jastrebačkom i Ilariona Ruvarca, a onda bi bilo realno da nova zgrada potpuno bude u funkciji za oko dve godine.



– Kao jedini Zavod za hitnu medicinsku pomoć na celoj teritoriji Vojvodine mi praktično do sada nismo imali gde da opserviramo pacijente koje zbrinjavamo. Zato će srce nove zgrade biti savremeno opremljene ambulante za prehospitalni tretman urgentnih pacijenata. Time ćemo ne samo podići nivo zdravstvene zaštite građana, nego i značajno smanjiti pritisak na Urgentni centar – objašnjava dr Živanović. 

Pored medicinskog bloka organizovanog po najnovijim svetskim standardima za prehospitalno dijagnostikovanje i lečenje urgentnih stanja, što podrazumeva od reanimacije i laboratorije za hitne analize do noćnih ambulanti za decu i odrasle, projektom je predviđeno da u novoj zgradi Zavod dobije i prostran edukativni centar, koji bi u slučaju kakvih masovnih nesreća, elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih situacija, brzo mogao da se transformiše u punkt za zbrinjavanje većeg broja povređenih...



– Osim što će služiti za permanentnu naprednu edukaciju medicinskog osoblja, ideja nam je da u ovom centru i za stanovništvo organizujemo radionice za pružanje prve pomoći kod srčanog zastoja, trauma, saobraćajnih nesreća... Jer, do sada smo, recimo, na području grada postavili 13 automatskih eksternih defibrilatora, ali se oni ne koriste jer građani ne znaju šta s njima da rade, iako je rukovanje krajnje jednostavno. Za sve ovo vreme ti su aparati  upotrebljeni samo dva puta: jednom na Železničkoj stanici, kada je pružni radnik uspeo da oživi pacijenta, koji je i danas živ; i drugi put u Luci, što je, nažalost, bilo bezuspešno – ali je bar pokušano... 



Deo budućeg kompleksa namenjen je garažama za interventna vozila, ali dr Živanović napominje da to ne znači i da bi bili ukinuti postojeći punktovi po gradu i prigradskim naseljima – u Sremskoj Kamenici, Petrovaradinu, Kisaču, Kaću i Futogu. Jer, suština je da se zadrži tzv. zlatni standard u brzini reakcije interventne ekipe...



– Za prvi red hitnosti, odnosno najurgentnija stanja, standardom se smatra izlazak na teren u roku od 8 minuta, dok je naš prosek 6 minuta i 10 sekundi. Ipak, za Novi Sad i prigradska naselja bilo bi poželjno da u svakom trenutku bude operativno 12 interventnih ekipa, naspram sadašnjih 9, ali za takvu organizaciju nemamo dovoljno ljudi. Stoga nam najveći problem predstavlja kad budemo zatrpani pozivima koji često uopšte nisu za nas.



Razumem da je nekada teško objektivno proceniti kada zaista treba zvati Hitnu pomoć, jer svakom od nas sve je hitno kada je zdravlje u pitanju. Ali i građani moraju biti svesni da su u našem fokusu saobraćajne nesreće, razne ozbiljne traume, padovi s visine, infarkti miokarda... rečju, situacije u kojima je pacijent životno ugrožen. I da zbog neopravdanog poziva našoj ekipi neko kome je hitna medicinska pomoć zaista neophodna možda neće biti zbrinut na vreme.



Miroslav Stajić 

Mora se rešiti problem plata vozača



Državni revizor napravio je poslednjih meseci velike probleme zavodima za hitnu medicinsku pomoć, insistirajući na striktnom poštovanju uredbe o koeficijentima, prema kojoj vozači kola hitne pomoći ne mogu da imaju veću platu od, recimo, vozača koji nosi prljav bolnički veš. „Do sada su, odnosno od 2002, vozači kola hitne pomoći kod nas imali isti koeficijent kao i medicinski tehničari - 13,57, što praktično znači osnovnu platu od oko 38.000 dinara. Sada se, međutim, insistira na tome da se njihov koeficijent sreže na 8,98 odnosno da im se plata smanji na tek nešto više od 25.000 dinara.



Mi, međutim, smatramo da su naši vozači, sa svom odgovornošću koju imaju i brojnim treninzima, retreninzima, obukama i priznatim kursevima iza sebe, praktično treći član ekipe, uz lekara i medicinskog tehničara, te da moraju tako biti i tretirani. Hitna pomoć se u Srbiji ne može ni zamisliti bez tri člana ekipe, jer vozači pomažu prilikom reanimacije, izvlačenja unesrećenih, nose pacijente...



I ako im sada kažemo: e, ubuduće nećete ništa drugo raditi već ćete samo voziti, ko će onda, recimo, spustiti reanimiranog pacijenta sa šestog sprata, kojeg usput treba da ventilirate, a imate doktoricu od 45 kila i medicinskog tehničara? U svakom slučaju, uprave sva četiri zavoda – Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš - jedinstvene su po ovom pitanju, bez ostatka mislimo da smo u pravu, a naišli smo i na puno razumevanje u resornom ministarstvu, i nadam se da će taj problem ipak biti na valjan način rešen, pa makar i izmenom uredbe”, navodi dr Živanović.